Tayberry: Hibrid između maline i kupine - odličan za hobi voćare

Tayberry (Rubus fruticosus x ideaus) bobičasto je voće dobijeno ukrštanjem kupine i malina, a nazvano je po reči Tay u Škotskoj.

Patentiran je 1979. godine. Ako imate prostora za uzgoj samo jednog grma ovog bobičastog voća, tayberry odličan je izbor. Plodan grm u roku od dve godine daće velike, sočne plodove slatkasto oporog aromatičnog ukusa. Bobice su odlične kako za konzumaciju u svežem stanju ili za preradu u pekmeze, sokove i druge proizvode, a naravno, moguće ih je i smrzavati. 

Sazreva do polovine avgusta pa i kasnije

Masa ploda je od pet grama u sušnim godinama pa do 11 grama u vlažnijim godinama. Ukupni prinos po biljci može biti i do 3,5 kilograma (u zavisnosti od razmaka sadnje), odnosno, 24 tone po hektaru. Plodovi su u grupama od pet do sedam plodova. Boja im varira od purpurno crvene do tamnoljubičaste kada su prezreli i laganog do visokog sjaja. Srednje su tvrdi, duguljasto - koničnog oblika.

Sazreva početkom jula, a plodovi dozrevaju duže vreme, do sredine avgusta pa čak i duže ako je vreme toplo. Budući da je plod mekan kada je zreo, berba gotovo da nije moguća pomoću mehanizacije. Zato uzgoj tayberryja nije zaživeo u intenzivnom uzgoju. 

Najpraktičniji je uzgoj na žici

Izboji su bujni i čvrsti, sa slabim bodljama. Kod mladih polugrmova, izboji se više šire dok kod starijih imaju uspravniji rast uglavnom bez postranih izboja. Iako izbojima nije potrebna potpora, ona se ipak preporučuje jer tako možemo širiti polugrm i grane dovoditi na položenije položaje i na taj način dati provetrenost grana (manje vlage, manje bolesti), kao i bolju osunčanost plodovima. 

Najpraktičniji je uzgoj na žici (kao vinograd). Cvetanje je slabo sa srednje velikim cvetovima koji se nalaze bočno na izbojima. S obzirom na to da je tayberry samooplodna vrsta, nije potreban oprašivač.

Tayberry se lako razmnožava reznicama, sredinom oktobra. Može se saditi i tokom zime ako tlo nije smrznuto ili natopljeno sa previše vode. Takođe, tayberry podnosi vrlo niske temperature tokom zime, čak do -25 °C. Sadnja ukorenjenih sadnica takođe se obavlja polovinom oktobra jer je zemljište još uvek toplo i sadrži dovoljno vlage pa se koren bolje prima i raste. Sadnja se može produžiti čak i do marta pod istim uslovima kao i za reznice.

Voli sunčana mesta, a ne smetaju mu mrazevi

Pogoduju mu sunčani položaji na plodnim ocednim tlima, ali može uspevati i na senovitim položajima. U slučaju uzgoja na laganim karbonatnim zemljištima, potrebno je dodati komposta kako bi se popravilo tlo i to preporučljivo pre same sadnje. Kompost će osim hraniva, osigurati i zadržavanje vlage u zoni korena, što će tayberryju omogućiti da uspešno i bogato rodi i za vreme sušnih leta, navodi Burpee. 

Biljke treba dobro zalivajti tokom vegetacije, posebno tokom sušnih razdoblja. Najbolje je zalivati sistemom "kap po kap". Zemljište držite vlažnim, ali ne i zasićeno vlagom. 

Mrazevi ne predstavljaju problem jer cveta kasno pa je pogodan za uzgoj na mestima gde zbog mrazeva druge voćke ne uspevaju.  U zavisnosti od mogućnosti bašte, naših želja i sadnica koje imamo, saditi ih možemo sa razmakom između redova od 1,2 do 4 metra, a unutar reda na razmak od jednog metra.

Nakon sadnje sadnicu treba skratiti na dobar, kvalitetan pup na 25 - 30 cm visine, kako bi ojačao koren i time dugoročno osigurali bolji rast, prinos i kvalitet. Tayberry rađa na prošlogodišnjim izbojima. Stoga je rezidba vrlo jednostavna. 

Berite potpuno zrele bobice 

Nakon berbe mogu se izbaciti grane koje su rodile ove godine. Vrlo je važno da ovogodišnji izboji ostanu jer su oni nosioci roda sledeć godine. Zbog otpornosti na bolesti, posebno na kasnu žutu rđu i niskih zahteva za negom tokom godine, tayberry vrlo je pogodna vrsta za uzgoj na manjim površinama ili u kućnim vrtovima.

Bobice tayberryja nemojte brati čim postanu "crni", pustite ih još tri do četiri dana da potpuno sazru. Berite ih u ranim jutarnjim ili večernjim satima. Sveži tayberry u frižideru može stajati dan, dva pa ih što pre ili zamrznite ili preradite.