Svake godine novi standardi u proizvodnji jabuka - zašto je boja bitna?

U toku je berba jabuke i u regionu Srema. U opštini Ruma u kojoj je ovo voće dominantna vrsta zauzima 1.240 hektara, dok je najzastupljenije u Vojvodini, gde zauzima blizu 7.500 hektara. Sremski voćari su svaladali tehnologiju modernog uzgoja jabuke i uspeju da proizvedu kvalitetne plodove, poštujući svu agrotehniku.

Međutim, svetski trendovi diktiraju i druge uslove kod plasmana na tržištu, a to je izgled, što veoma često proizvođačima pravi problem.

"Bez obzira na to koliko je naš region specifičan, dolazimo u situaciju da je svet povezan i da je dovoljno da imate uveden određeni standard i da se zna kako ta jabuka treba da izgleda. Neko će naručiti od nas određenu količinu u tonama, sorte zlatni delišes, ali se podrazumeva koje je ona veličine, kako izgleda, da ima peteljku, kakav joj je oblik i ono što je rigorozno jeste boja koja se definiše senzorima", kaže stručnjak iz PSSS Ruma Sanda Klještanović i dodaje da današnji kupac traži da je jabuka jednobojna, pa imamo situacije da se boji u skladu sa vremenskim uslovima.

"Ako imamo toplo žarko leto, a imamo izuzetno kvalitetnu crvenu jabuku, kupac traži da je njena površina između 70 i 90 odsto obojena. Ova crvena je pokrovna boja, njena osnovna je žuta ili zelena. Da bi je dobila prirodnim putem potrebni su vremenski uslovi, ne velike dnevne vrućine, hladne noći i jutarnja rosa. Sugestija potroščima je da je ta jabuka i dalje ukusna, vrhunskog kvaliteta, ali čekajući boju prolazi joj tehnološka zrelost kada joj je vreme za skidanje."

Važan ukus, a ne boja

Ako želimo jabuku koja idealno izgleda proizvođači su prinuđeni da se dovijaju kako bi prvi utisak bio kako treba. Prvi proizvođač na ulazu kada se prođe prva kontrola dobija listić na kom piše od ukupne količine koju je predao, gde je svaka rukom brana, zbog boje ulazi u drugu klasu, objašnjava naša sagoronica.

"Niko još ne gleda ukus, odnosno odnos šećera i kiselina. Potrošači koji kupuju direktno od proizvođača dobiće lepu i kvlitetnu jabuku po pristojnoj ceni, koja zadovoljava i troškove proizvođača. Rusi su podigli svoje zasade, vremenom će tržište postati zasićeno i mi ćemo se okretati drugim novim tržištima i nekim njihovim zahtevima", dodaje rumski stručnjak.

Naši proizvođači znaju da naprave izvanredan proizvod, ali savremeno tržište zahteva grupisanje proizvođača, povećanje kvaliteta, uvođenje standarda, veće ulaganje u tretiranje plodova nakon berbe, sortiranje, pakovanje, brendiranje, marketing i promociju. Zbog toga je lakše ako se udruže, poruka je sa ovogodišnjih "Dana Jabuke u Rumi".

"Ima mnogo malih proizvođača, površine 1,5 do dva hektara, gde je prinos između 60 i 90 tona na godišnjem nivou neki prosek, to je količina koja je velika za jedno domaćinstvo i onda su tu problemi vezani za nedostatak kvalitetne radne snage, jer jabuka je specifična i još ne postoji način da se bere mašinski."

Nedostatak radne snage

Sad kad smo u situaciji da je jabuka tehnološki zrela za branje, proizvođač često mora da čeka grupu berača ili logistiku. Tu su i boks palete i vozići, zatim platforme koje su sve veći problem - gde moraju da se poštuju i bezbednosne mere za učesnike u berbi. Na kraju je bitan i postupak klasiranja i pakovanja jabuke, čuvanja i plasmana, ističe.

"Mali proizvođači trebalo bi da se udruže i da zajednički promovišemo našu sremsku jabuku. Bitno je da postane prepoznatljiva i da je uzimaju i domaći potrošači. Ona jeste izvozno orijentisana i sva ta pravila poštujemo, ali isto tako treba da završi i u našim marketima i trpezama. Tržište je rigorozno i probirljivo", kaže Klještanovićeva.

Ovome dodajmo podatak da se svake godine menjaju standardi, zahtevi potrošača, potrebe potrošača, ali i tehnologija proizvodnje tako da voćari moraju sve to da prate ukoliko žele da budu konkurentni i uspešni u toj vrsti proizvodnje.