Šta sa stablima koje je napao potkornjak?

Nije dovoljno samo posaditi šljive ili ostalo voće i ostaviti ih da rastu i razvijaju se, a jedino oko njih napraviti tek druge ili treće godine dodati stajnjak.

Klimatske promene koje su više izražene poslednjih godina dovode do neujednačenih temperatura, pucanja kore stabala i generalno njihove slabije otpornosti na napad bolesti i štetočina, među njima i potkornjaka.

Neredovna zaštita

U našim krajevima, osim malog potkornjaka (lat. Scolytus rugulosus), najčešće se pojavljuje još voćni sipac ili drvenar (Xylelobus dispar). Treba zapamtiti da su napadu najviše izložena stabla koja su na neki način oštećena, odnosno, u slabom kondicionom stanju.

Napadu su najviše podložni voćnjaci koji se nalaze uz rubove šuma i to po selima u kojima je prisutno i mnogo starih šljiva, naročito požegača. Ako se mere zaštite nedovoljno sprovode, što se po selima radi najčešće s bakarnim prskanjem u rano proleće i onim protiv šljivine ose, u precvetavanju, okolni voćnjaci napadnuti potkornjakom, biće im ozbiljna zdravstvena pretnja.

Jer, treba znati, pomenuta tretiranja nisu dovoljna u borbi protiv ove štetočine, a često se greši i sa terminom prskanja.

Ukloniti napadnuta stabla

Odrasli insekti su smeđe ili crne boje. Borba nije laka, jer se prva generacija javlja početkom proleća. Ženka dugo polaže jaja. Larve, koje su bele, prave rupice i bušotine u deblu ili granama, a buše i hodnike koji su dugi do desetak centimetara.

Mlađe stablo može da propadne tokom jedne vegetacione sezone s obzirom na to da se u jednom može pronaći više desetina larvi. Boja kore potamni, zatim dolazi do njenog pucanja, dok se na deblu ispod nje nalaze brojne male rupice. Takve se zone na kojima dolazi do pucanja vremenom spajaju i dolazi do propadanja čitave voćke. 

Ako je došlo do pucanja kore na više mesta i ako je tkivo na preseku suvo, to je znak da se stablo mora odmah ukloniti iz zasada, jer štetočina prezimljava u njemu. Takođe, nakon vađenja ga treba i zapaliti.

Gljivice pokazatelji napada

Najgore je što će na proleće doći do napada i na susedne voćke.

Nemojte da se zbunite ako na deblu vidite i bele gljivice, jer se potkornjaci dele na one koji hrane gljivama, što je simptom da je napadnuto voćnim sipcem, i one koji se hrane voćnim sokovima, kao što su mali i veliki voćni potkornjak.

Ako tokom leta otkrijete suve grane na voćki, trebalo bi odmah da ih uklonite i spalite. Ukoliko je sušno leto, nedostatak vode dovešće do još jačeg napada. Dokazano je da stablo koje je zdravo i dovoljno snabdeveno vodom, bez većih problema može da izdrži napad ovih štetočina.

Zamke sa etil alkoholom

Postoji još nekoliko načina borbe. U rano proleće, pred izletanje imaga, na stabla se postavljaju plastične flašice sa etil alkoholom. Na dno se dodaje i malo vode. Pri vrhu ili dnu buše male rupice kako bi došlo do ulaska imaga, a mogu da se postave i crvene lepljive ploče, iako su one manje efikasne jer dolazi do ispiranja lepila u slučaju čestih kiša.

Poželjno je postaviti što više takvih flašica sa etil alkoholom kako bi se ne samo otkrilo prisustvo potkornjaka već i da bi došlo do slabijeg napada. Postavlja se po jedna na grane, u visini očiju ili na pola metra visine od zemlje. Umesto etil alkohola može da se koristi jabukovo sirće ili sirće sa devet ili 11 odsto alkohola, koje se koristi za ishranu. Na deblu može da se, u slučaju većih rupa, ubaci špric sa nekim insekticidom koji deluje parom.

Ova godina bila je kišna u rano proleće, a zatim je došlo do naglog i dugotrajnog sušnog perioda koji je dodatno oslabio voćnjake u kojima nisu sprovođene mere zaštite i ishrane, kao i adekvatno navodnjavanje. Ovo znači da se na proleće može očekivati još jači napad, naročito u ekstenzivnim zasadima.