Smola na voću je odgovor biljke na stresne uslove - najčešće na moniliju

Smola na stablima najčešće se pojavljuje na koštičavim voćnim vrstama, tačnije na šljivama, breskvama i kajsijama. Osnovni uzroci za njenu pojavu su bolesti, preterano đubrenje azotom i niske temperature.

Ubrzo nakon curenja smola će da se stvrdne na stablu, a predstavlja odgovor biljaka na stresne uslove. Najčešće oboljenje zbog kojeg dolazi do javljanja je Monilia laxa usled čega nastupa sušenje cvetova i grana, prerano otpadanje lišća, a time i iscrpljivanje stabla.

Ne koristiti mnogo Uree

Previše azotnih hraniva, naročito uree, pre i tokom razvića, uzrokuje bujan rast stabla koje nepripremljeno ulazi u zimu i izmrzava u slučaju dugotrajnih niskih temperatura. Proizvođači greše jer često znaju da bacaju KAN đubrivo oko voćaka, čak i po četiri puta u toku vegetacionog perioda, što nije dobra mera.

Voćka, bilo da je koštičava ili jabučasta vrsta u pitanju, će biti suviše bujna i neće biti adekvatno pripremljena za zimu. Osim toga, doći će do pojačanog napada insekata, što je naročito izraženo kod krušaka. U ovom slučaju kruškina buva obožava višak azota.

Oprez prilikom rezidbe

Posledice klimatskih promena sve više se osećaju i vide na voću. Zbog česte smene viših i nižih temperatura dolazi do skupljanja kore stabla (kad su niže vrednosti) i širenja (u slučaju viših temperatura). Na kraju, kora puca što oslobađa put ulasku patogena. Bakterije iz roda Pseudomonas najviše vole takvu sredinu, a oslabljena voćka podložna je i napadu drvenara koji, inače ne napada zdrava stabla.

Smola se zna pojaviti i ako je rezidba bila jača, naročito na većim rezovima, odnosno, debljim granama. Nakon takvih rezova, koji se nekada obavljaju i motornom testerom, poželjno je premazati rane kalemarskim voskom.

Krečenje drveća kao osnovni vid borbe

Mere borbe protiv smole ogledaju se pre svega, u krečenju stabala ali ne u rano proleće, kada počne vegetacija, odnosno, da kolaju sokovi već na jesen, najbolje od novembra meseca. Oštećeno tkivo skida se do zdravog i premazuje smesom kreča i soli. Može se dodati i bakar.

Bez obzira što se ponekad čini da nema nade za drvo jer kora debla izgleda previše suva - oporavak je moguć zato što biljka funkcioniše čak i ako je malo provodnih sudova debla u funkciji. Ako su jesen i zima sa mnogo padavina može se desiti da je krečenje potrebno ponoviti. To se najčešće dešava u februaru.