Šljive dobro rađaju i u Sremu

Većina voćara u Sremu, barem oni koji su imali zasade šljive za sada su završili posao u voćnjaku. Očekuje ih zimsko prskanje, a u međuvremenu sumiraju se rezultati ove proizvodne godine. Računa se ovih dana i u dobrinačkoj porodici Gagić koja se već godinama bavi voćarstvom i to proizvodnjom šljive. Njihovi zasadi nalaze se u Vrdniku i zauzimaju površinu od 13 ha, što ovu porodicu svrstava među veće proizvođače šljive u Sremu.

Malo je čudno da se u Sremu gaji šljiva iako se dobro zna da su vodeće voćne vrste jabuka i breskva. Međutim Fruškogorje je deo u kome izuzetno dobro uspevaju plodovi ovog voća pa ne čudi činjenica da u Vrdniku, Rivici i drugim mestima pored ovih zasada, niču i zasadi šljive.

Od hobija do osnovnog izvora prihoda

Dragutin Gagić, pokretač porodičnog posla, kaže da počeci nisu bili nimalo laki i da tada nije mogao ni da nasluti da će se hobi pretvoriti u osnovni izvor prihoda.

"Prva stabla smo supruga i ja zasadili još pre 30 godina. Imali smo svega oko 400 stabala u voćnjaku, na površini od jednog hektara. Sve smo radili sami, trudeći se da nadomestimo nedostatak mehanizacije. Vremenom, kako je voćnjak počeo da rađa, razvila se ljubav prema voćarstvu pa samim tim i naša želja da ga uvećamo. Bitno je da čovek želi i voli da radi, ali i da to prenese svojoj deci. Danas se moji sinovi takođe bave voćarstvom", kaže Gagić.

Najbolji rezultati sa pravovremenim tretiranjem od monilije

Milan Gagić, stariji sin u porodici, pohađao je Poljoprivredni fakultet, a stečena teorijska znanja uspešno primenjuje u svojim voćnjacima. Njegovo posebno interesovanje je zaštita voća, za koju tvrdi da je jedan od najbitnijih segmenata proizvodnje.

Suzbijte moniliju koštičavog voća

"Tehnologija proizvodnje šljive, u odnosu na druge voćne vrste nije komplikovana, a samim tim ni zaštita nije previše zahtevna. Najvažniji tretmani u šljivicima obavljaju se u vreme bubrenja pupoljaka, u punom cvetu i precvetavanju. Prema našem iskustvu, najbolje rezultate do sada daje pravovremeno tretiranje preparatom protiv monilije cveta, s tim što u precvetavanju treba dodati i insekticid protiv šljivine ose", kaže Milan Gagić i dodaje da isto tako, kada plod počne da menja boju i da se šara, treba ponoviti tretman insekticidom i sredstvom protiv monilije ploda.

U njihovim voćnjacima godišnje se primenjuje sedam do devet tretmana, u zavisnosti od vremenskih uslova.

Problem otkup i berači

Milanko Gagić, po struci diplomirani pravnik, takođe je odlučio da se uz svoju profesiju bavi i voćarstvom. Prema njegovim rečima ovogodišnji prinos šljive je zadovoljio očekivanja izuzev sorte čačanke rane koja je ove godine oko 90 odsto izmrzla u cvetu.

"U našem voćnjaku nalazi se više sorti šljive od kojih su najzastupljnije stenlej i čačanska lepotica. Ukoliko se preduzmu sve agrotehničke mere, nije teško proizvesti kvalitetan plod, ali je zato problem naći kupca i naplatiti kvalitet i količinu, jer nedostaju stalni i pouzdani otkupljivači. Isto tako, danas je sve veći problem radna snaga, posebno zato što je čine uglavnom stariji ljudi", kaže Milanko Gagić i dodaje da upravo zato, u budućnosti, nameravaju da osavremene mehanizaciju i smanjimo broj potrebnih berača prilikom berbe.

Važnost bakarnog prskanja u jesen

Sezona branja, koja je za Gagiće ove godine bila veoma uspešna, odavno je završena. Kompletan rod je prodat, a sada im predstoji još zimsko prskanje pošto opadne lišće, sredstvom na bazi bakra. Ovaj tretman ima ulogu da umanji ili eliminiše prezimljujuće forme biljnih bolesti i štetočina.

Zaštita koštičavog voća bakarnim sredstvima u jesen dezinfikuje i smiruje

Izvodi se nakon izvršene rezidbe i iznošenja grana iz voćnjaka. Zimsko prskanje treba da se obavi temeljno odnosno dobro okupati svako stablo, tako da nakon završenog tretmana primenjeni rastvor bude prisutan na celoj površini stabla. Prska se po sunčanom i tihom vremenu, bez vetra. Temperatura prilikom prskanja mora da bude preko osam stepeni Cezijusa, jer se mineralna ulja na lepe za tretiranu površinu ako je temperatura niža.