Šire se zasadi lešnika u Sremu - važnost sortimenta i navodnjavanja

Sve više je zasada leske i u regonu Srema. Ova kultura bi mogla da postane voće budućnosti imajući u vidu činjenicu da u našoj zemlji ima otkupljivača koji nude pomoć pri podizanju zasada u smislu sertifikovanih sadnica kao i stručnih saveta. Ali i u tom slučaju treba biti veoma oprezan jer i najmanja greška može skupo da košta, a grešaka ima, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"Prilikom podizanja zasada treba voditi računa, jer sama proizvodnja nije baš jeftina, a prvi rod se dobija tek posle par godina, pa ako se greške naprave u samom početku, može biti problema. Kao i za sve višegodišnje, tako je i za lesku potrebno dobro planiranje, dobar izbor samog mesta sadnje, priprema odgovarajuće zemlje, ali i da se dobro izabere sortiment", kaže Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe Ruma i dodaje da je ono što je uočeno kao greška kod postojećih useva u Sremu - sama sadnja.

Ne očekuje da se obogati od prodaje lešnika, ali želi siguran prihod

Sađena je dominantna sorta, ali i oprašivači su ubacivani u te redove, gde se nalazi ona dominantna, što je problem kod branja, jer ne mogu da se razdvoje i nastaje problem kod krajnjeg proizvoda.

Insistiranje na domaćem proizvodu

Naša sagovornica ističe da je lešnik prozveden kod nas izuzetnog kvaliteta i da nema potrebe za kupovinom onog iz uvoza. Takođe, kaže da bi se taj kvalitet i ostvario mora da se vodi računa i o agrotehnici, posebno zalivanju.

"Konditorske industrije traže uniforman materijal kod same primene u proizvodu. Proizvođači moraju da imaju najmanje tri i četiri različite sorte u zasadu, da prave mini polja, u redovima, odnosno četiri do šest redova dominantne sorte, a oprašivač onda da ide i sa jedne i sa druge strane, tako da kad se bere da se smanji mogućnost da dolazi do mešanja plodova različitih sorti."

Druga stvar, koju sugerišu stručnjaci jeste da proizvođači, pošto se dugo čeka na rod, naprave ugovore sa kooperantima i otkupljivačima i koje su to sorte koje su njima potrebne. 

"Samo treba proizvođači da se povežu sa kooperantima ili sa kupcima i kod samog podizanja zasada da se isplanira sortiment i domaći proizvod", predlaže Klještanovićeva.

Skromna voćka ali traži punu agrotehniku

Pored svega ovoga treba da se vodi rašuna i o navodnjavanju kao veoma važnoj agrotehničkoj meri.

"Ova voćna vrsta je skromna, može da se uzgaja na zemljištima na kojima druge voćne vrste ne mogu, ali ove sorte koje su tražene u konditorskoj industriji traže i punu tehnologiju. To znači da treba da postoje sistemi za navodnjavanje, kao i odgovarajuće đubrenje i zaštita."

Kako dalje objašnjava rumski stručnjak tokom perioda od jula do septembra, bez obzira na moguće padavine potrebno je posebnim aparatima meriti vlagu u zemljištu, i ukoliko nije odgovarajući treba navodnjavati.

"Količina vode koju dodajemo u zoni korena vratiće se u plodovima. Dešava se da ako je sušni period u vreme nalivanja ploda, može doći do umanjenog randmana ukoliko nije navodnjavanje obavljeno na vreme", tvrdi Klještanovićeva.

Za stenicu potreban objedinjeni program zaštite

Leski je potrebna i zaštita. Obavezno je zimsko prskanje bakarnim preparatima, velike probleme može da izazove mramorska stenica koja napade i druge voćne vrste, ali i povrća. Upravo zbog toga bilo bi dobro kada bi se svi voćari i povrtari dogovorili da istovremeno obave zaštitu odgovarajućim preparatima kako bi efekat bio potpun.

"Primetili smo da nije toliko štetan lešnikov surlaš koji prezimljava u zoni korena, pa se obradom na neki način može eliminisati, koliko je mramorasta stenica i možda bismo svi trebalo da napravimo objedinjeni program zaštite, jer ona čini štete i na ostalim voćnim i povrtarskim kulturama - praktično da se tretmani obavljaju jednovremeno", kaže naša sagovornica i dodaje da je leska vrlo dobra voćna vrsta i da se svi zainteresovani o ovoj proizvodnji informišu u rumskoj poljoprivrednoj službi.