Ruska džanarika ima potencijal u organskoj proizvodnji, ali ne i cenovno?

Pored standardnih sorti šljive koje se gaje na našim prostorima, poput stenlej, čačanske rane i čačanske lepotice, ruska džanarika se ubraja u one sorte čije gajenje ne zahteva velika ulaganja, a daje velike prinose, čak i do 100 kilograma po stablu. Primena hemijskih mera nije neophodna, jer je ova sorta šljive otporna na bolesti i štetočine, a dobro podnosi sušu i mraz, što znači da je idealna za organsku proizvodnju. Takođe je interesantno da raste samoniklo, od odbačenih koštica, pa tako nastaju divlje, samonikle forme. 

U topličkom okrugu je završena berba ranih sorti šljive poput čačanske rane i ruske džanarike, a otkupnom cenom nisu zadovoljni poljoprivrednici ovog dela Srbije. Bila je niža za četiri dinara nego prošle godine, pa su uzgajivači ovu sortu šljive prodali za svega 10 dinara po kilogramu. 

Organsko đubrivo povećalo rod

Dugogodišnji poljoprivrednik iz topličkog sela Vodice kod Prokuplja Radivoje Jović ističe svoje nezadovoljstvo ovogodišnjom zaradom.

"Prošle godine smo ostali bez prinosa što se tiče ruske džanarike, s obzirom da u okolini iz nekog razloga nije rodila uopšte. Cena je bila 14 dinara po kilogramu. Ove godine smo imali prinos od sedam tona sa 120 stabala i prodali po otkupnoj ceni od 10 dinara", ističe Jović i dodaje da nije prodao svih sedam tona, već je deo ostavio za preradu, uzeći u obzir da je ova sorta bogata većim udelom šećera.

"Stabla džanarike su stara nekih petnaestak godina i skoro svake godine ostavljam određeni deo za pravljenje rakije koju prodajem, neretko i za sok za sopstvene potrebe. Ostatak prodam po otkupnoj ceni. Berba se obavlja ručno, tačnije tresanjem grana, čiji plodovi padaju na ciradu, a onda se odlažu u najlonske vreće."

Prema Jovićevim rečima, ruska džanarika ne zahteva primenu hemijskih preparata, ali je ove godine primenio folijarno organsko đubrivo bogato mikroelementima kako bi povećao prinos, što se pokazalo odlično, jer su sve grane bile savijene i prepune roda. 

Mnogi odustali od berbe

S obzirom da je ove godine u junu mesecu vremenska nepogoda u vidu oluje i grada pogodila Vodice i još nekoliko sela u opštini Prokuplje, Jović kaže da pored toga što je grad uništio višnje i druge sorte šljive poput spomenute je ovoga puta "nekim čudom" spašena. 

"Površine pod ruskom džanarikom su na drugom kraju sela koji grad srećom nije zahvatio, dok je rod sorte stenlej umanjen za oko 60 procenata. Berba se očekuje za nekih desetak dana, a cena je neizvesna", završava svoju priču Jović. 

Prema rečima poljoprivrednika iz topličkog okruga otkupne cene gotovo svih voćnih vrsti nisu bile u skladu sa uloženim radom i troškovima amortizacije, pa se zato uzgoj ruske džanarike i te kako preporučuje kako u konvencionalnoj, tako i u organskoj poljoprivredi, s obzirom da je slabo zahtevna, ali i jedna od najrodnijih sorti šljive. Takođe, prorodi rano, već u drugoj ili trećoj godini, pa ne treba mnogo čekati na prinos. 

S obzirom da se veliki procenat stanovništva u topličkom kraju na teritorijama opštine Prokuplje, Blace, Žitorađa i Kuršumlije bave poljoprivredom, najviše voćarstvom, ove godine su mnogi poljoprivrednici baš zbog male otkupne cene voća odustali od berbe, jer kako kažu, troškovi goriva i hemijskih preparata su duplo skuplji nego ranijih godina, pa im se svakako ne isplati berba po ovogodišnjim niskim otkupnim cenama.