Rakija nastala iz znanja i volje koja se pije sa merakom

Dana Trmčić iz Vrnjačke Banje bavi se proizvodnjom rakije duže od jedne decenije. Za bivšu tehničarku PTT ovo je bio novi izazov i potpuno novo zanimanje. Pošto svaki poziv shvata profesionalno, nakon muževljeve smrti, 2010. godine završila je kurs o proizvodnji rakije na Poljoprivrednom Fakultetu u Zemunu. Tako su stručna predavanja, sajmovi i kursevi ostali stalni podsetnik u njenom kalendaru radova. Ljubav prema voću održala se još od detinjstva, ali je presudila ipak sudbina.

"Moj muž je zasadio 2.500 stabala viljamovke i 300 stabala šljive i sa ponosom mogu da kažem da su ovo voćnjaci za primer. Teško nalazim radnike kad dođe berba, ali uvek se nekako snađem. Suprug je pekao rakiju za svoju dušu i prijatelje, a ja sam želela da nastavim njegovu tradiciju", kaže Trmčićeva.

"U početku me nisu prihvatili"

Neobično zanimanje za damu, ali, kako sama kaže, sve je počelo iz inata.

"Proradio malo i inat! U početku nisu me prihvatali! Šta će žena sa rakijama, gde žena zna da radi rakiju!? Sinovi su mi dali podršku i tako sve krene. Ideja je bila da se radi rakija, ali i da se mladi vrate prirodnim domaćim pićima, da znaju da prepoznaju kvalitet. Voće mora da bude zrelo, čisto, sudovi takođe čisti, to su važni detalji za pravljenje dobre rakije. Nekada su se pekle rakije od 50 do 55 stepeni, gde se nije osećala njihova duša."

Najblaža rakija iz njenog voćnjaka je viljamovka.

"Prvo pečenje rakije kreće sa kajsijama od jula, avgusta, dok ima voća, a završava se u januaru. Pauza je mesec dana, a onda idu pripreme za novu sezonu. Kreće od orezivanja, zaštite, obrade zemljišta", prepričava naša sagovornica.

Kvalitet voća - obezbeđuje kvalitet rakije

Za proširenje proizvodnje za sada nema velikih ambicija.

"Novi voćnjaci su malo ostvarljivi. U okruženju nema sličnih plantaža, a ni zemlje. Sve što bi dalje obrađivali, iziskuje nove obaveze, teži način…Ako se desi da podbaci rod, kupim voće, ali uglavnom od poznatih ljudi. Kvalitet voća, obezbeđuje kvalitet rakije. Mislim da treba biti objektivan. Ova proizvodnja od 5.000 litara je neka mera. Sve drugo je za moju procenu previše", kaže ova preduzetnica.

Osim što spravlja izuzetno kvalitetno i pitko nacionalno piće, kod Dane uz takozvani laki srpski doručak očas posla osvežite uspomene na selo. Za one koji nisu iskusili bakinu domaću kuhinju, njeni specijaliteti su čar za oči i lek za stomak. Jedan takav susret izrodio je prijateljstvo na Dalekom istoku.

"Par Kineza su bili gosti, zatim boravili poslom u Banji. Desilo se spontano, bili su i moji gosti. Dobili su devojčicu i dali joj moje ime", kaže Trmčićeva.

Piti sa merakom

U početku je bila šljiva i kruška viljamovka. Danas je asortiman proširen na dunju, kajsiju, jabuku, medovaču i lozovaču. Kako, naša sagovornica, kaže za svačiji ukus, priliku i merak. Sinovi su odlučili da slede primer svoje maljke pa će lepo uređeni objekti uskoro primiti prve goste, jer su dosadšnji prostor uglavnom koristili za degustaciju i manje posete.

Učimo na kraju i kako da degustiramo rakiju, a da se ne napijemo. Treba piti sa merakom, a ne sa opijanjem. Rakija može biti i lek - a ne zavist i bolest, poruka je Dane Trmčić.