Prevencija: U manjim voćnjacima prekrečiti stabla, u većim primeniti antifrost

Kako vegetacija ne bi prevremeno počela, poljoprivrednici bi trebalo da reaguju primenom odgovarajućih sredstava.    

"Voće je sada u fazi mirovanja, ali sadašnje dnevne temperature mogu pokrenuti vegetaciju pa voćari koji imaju manje površine pod zasadima treba da okreče stabla belom bojom jer ona odbija svetlost i njihovo zagrevanje, dok veći voćari treba da koriste "antifrost" sredstvo kojim se sprečava kretanje vegetacije," objašnjava profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

Jutra sa mrazem mogu smanjiti prinos

Osim visokih temperatura, voćarskim kulturama ne odgovaraju u ovom periodu ni jutra sa mrazevima. To bi moglo da dovede do manjeg roda.

"Ukoliko bude minusa i mraza, najbolji način da se voće zaštiti je zadimljavanje voćnjaka gustim dimom koji se stvara paljenjem stajskog đubriva, vlažne slame," poručuje Keserović.

Ono što bi još trebalo uraditi u voćnjacima jeste rezidba. U nekim voćnjacima uveliko se radi na tome, a takva je situacija u Novom Slankamenu.

"Zadruga ima četrdesetak zadrugara koji pod zasadima jabuka, bresaka i šljiva imaju oko 500 hektara, pa u rezidbi učestvuje veliki broj voćara da bi posao završili do kraja meseca," navodi menadžer prodaje u Zemljoradničkoj zadruzi "Voćar" u Novom Slankamenu Nikola Lončar, piše Dnevnik.

Savetovanje voćara u Gruži

Savete o uzgajanju voća imali su prilike da čuju nedavno i proizvođači u gružanskom kraju na Savetovanju voćara. U selima ovog kraja živi se pretežno od poljoprivrede i to od voćarstva, s toga su saveti o razvoju ove grane poljoprivrede uvek dobro došli.

Na ovom događaju poljoprivrednici su mogli da čuju kako da unaprede svoju proizvodnju i podignu je na viši nivo i približe se onoj kakva je u Evropskoj uniji (EU).

Da čuju korisne savete i sugestije došli su i mladi poljoprivrednici. Jedna od njih je Milica Milenković iz sela Slatina kod Čačka koja se nakon studija vratila poljoprivredi i životu na selu.

"U taj posao uključila se cela porodica i sada imamo zasad od tri hektara borovnica. Prošle godine smo imali prvu berbu, oko dve tone borovnica. Ove godine očekujemo više. Došli smo ovde, u Gružu, da slušamo predavanja, koja su vrlo korisna nama koji smo početnici kao i nekome ko se do sada nije bavio borovnicom," objašnjava Milica.

Poljoprivrednicima su znanje i iskustvo prenosili domaći i inostrani stručnjaci u ovoj oblasti. Iako je naša zemlja jedna od vodećih proizvođača šljive na svetskom tržištu, ta proizvodnja je umanjena u Srbiji.

"U Srbiji ima oko pedeset miliona stabala šljive. Međutim, u poslednjih petnaest godina gotovo je prepolovljen: pre deceniju i po bilo je čak 80 miliona stabala," ukazao je prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani.

Ovo Savetovanje organizuje se već devet godina, a glavni organizator je porodica Nikolić. Na njihovom imanju ima i jabuka i borovnica i nektarina, a u cilju zaštite zasada počeli su da proizvode i protivgradne mreže, prenosi RTS.