Prepoznajte bolesti i štetočine na leski koje mogu da dovedu do velikih gubitaka

Leska važi za vrlo otpornu biljku, ali ovih dana vlasnici plantažnih zasada ove voćne vrste obratili su se stručnjacima iz PSSRS-a za pomoć u rešavanju problema s pojavom bakteriozne plamenjače i pepelnice u svojim voćnjacima.

Smatra se da bakteriozna plamenjača ima veći ekonomski značaj u odnosu na sve druge bolesti leske zajedno. Simptomi mogu da se jave na listu, mladarima, resama i mladim plodovima. Optimalna temperatura za rast i razvoj bakterije je 28°C. Izaziva je Xanthomonas arboricola pv. Corylina koja na listovima izaziva pojavu tamnih pega. Pege na listovima su sitne uglavnom 1-2 mm, uglaste ili nepravilne, vlažne. U početku su žutozelene do tamnozelene boje, a kasnije postaju crvenkasto-braon. Na kraju se lišće suši, ali ostaje na granama. Na pupoljcima se javlja nekroza.

Prepoznajte simptome i uklonite zaražene grane

"Na zaraženim letorastima (lastarima) dolazi do pucanja tkiva i do pojave ulegnuća. Usled prstenastog širenja pega, letorasti se povijaju i lome. Mlada stabla, koja su pod stresom, imaju mnogo veće šanse da budu napadnuta od strane ovog patogena. Takva stabla se suše iste godine. Najosetljiviji su voćnjaci od 1-4 godine starosti. Biljke stare 12 i više godina napadnute ovom bolešću imaće smanjen prinos zbog sušenja vrhova krošnji, a samim tim obrazuje se manji broj rodnih pupoljaka. Ukoliko rano dođe do zaraze na resama, one se suše i otpadaju. Ako zaraza zahvati mlade plodove, oni se smežuraju, suše se i opadaju", objašnjava stručnjak Radmila Pašić iz PSSRS.

Trulež plodova leske javlja se na mestima napada štetočina - vreme je za zaštitu

Osim ovog prouzrokovača, lesku napada i Pseudomonas syringae pv. Avellanae, koja izaziva veoma slične simptome kao i prethodna, ali krajnji oblik simptoma su rak rane na granama iz kojih može da se pojavi iscedak. Ova pojava dovodi do sušenja, prvo grana, a onda i čitave biljke.

"Suzbijanje prouzrokovača bakterioza sprovodi se uklanjanjem inficiranih grana 60-90 cm ispod zaraženog mesta ili celih biljaka kod jačeg napada. Zaraza nastaje i zbog korišćenja nedezinfikovanog alata za rezanje. Na veća rastojanja prenosi se sadnim materijalom i to je glavni način širenja bolesti. Iz tog razloga, glavna mera borbe protiv ove bolesti je korišćenje zdravih sadnica, a od hemijske zaštite tretiranjem sredstvima na bazi bakra pre i na početku vegetacije, odnosno pre otvaranja pupoljaka. Na osnovu iskustva proizvođača koji su imali problema sa navedenim bakteriozama, preporuka je da se u jesen, nakon završetka vegetacije i u toku zime tretira preparatima na bazi bakra u 30 %  jačoj koncentraciji od koncentracije koja je predložena u uputstvu", savetuje Pašić.

Pepelnica se javlja tokom leta

Dodaje kako se pored bakteriozne plamenjače na lesci javlja i pepelnica, bolest koju izaziva gljiva Phyllactinia guttata (Phyllactinia corylea). Pepelnica leske je najčešće oboljenje lešnika. Simptomi se javljaju tokom leta. Pepelnica pre svega napada listove. Na naličju lista obrazuje se pepeljasta prevlaka. U početku, ona je slabo razvijena i uočljiva, a kasnije se širi i stvara kompaktnu pepeljastu masu. Tokom septembra, naličje lista požuti, kasnije potamni i opada. Parazit prezimljava u opalom lišću i naredne godine se intenzivno širi.

Stručnjaci savetuju suzbijanje mehanički, sakupljanjem i odstranjivanjem zaraženog i opalog lišća i hemijskim merama primenom fungicida na bazi sumpora ili sistemicima. Preporuka: Ako koristite sumporne fungicide, onda obratite pažnju na koncentraciju koja mora da bude mnogo niža od preporučene jer može da izazove palež listova. Dobro dejstvo su pokazali i fungicidi na bazi fenarimola, penkonazola, meptildinokapa i strobiluruna.

Dve važne štetočine leske

Od štetočina lesku najčešće napada i najrasprostranjeniji je leskin ili lešnikov surlaš (rilaš). Može da nanese štete od 25 do 70% u ukupnoj proizvodnji lešnika. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu na dubini od 10 do 20 cm. Kada su temperature vazduha od 10 do 15 stepeni i više, imago postaje aktivan.

Ugrožene svetske zalihe lešnika - napadaju ih smrdljivi martini

"Kao mere za suzbijanje preporučuju se sakupljanje oštećenih plodova sa larvama i redovna obrada zemljišta kako bi se uništile lutke u tlu. Hemijske mere se preduzimaju za vreme dopunske ishrane odraslog insekta nekim od insekticida sa kontaktnim ili digestivnim delovanjem, najviše dva tretiranja  u razmaku od 12 do 14 dana. Tretiranje se primenjuje kada, nakon trešenja, ispod rodnog grma ili stabla sakupimo 3-4 odrasla surlaša", savetuje ovaj stručnjak.

Upozorava da od štetočina na lesci povremeno može da se javi i lešnikova grinja (Eriopheyes avellana). Javlja se na naličju lista, a po jedno jaje polaže u neotvoren pupoljak. Kad je jači napad, može izazvati defolijaciju. Suzbija se i tokom vegetacije i u toku zime jer prezimljava u stadijumu jajeta plitko u zemljištu kao i u opalom lišću. Za zimsko tretiranje se koriste uljni preparati, a tokom vegetacije se tretira nekim od akaricida.

"I vaši mogu da nanesu direktne i indirektne štete. Direktne štete nastaju ishranom odraslih jedinki na listu, a indirektne stvaranjem medne rose na kojoj se stvaraju gljive čađavice. Međutim nisu zabeležene značajnije štete na lesci od ovog insekta. Njihovo suzbijanje se vrši indirektno - uklanjanjem drugih insekata. Ukoliko se javi jači napad, uništavanje se vrši nekim od registrovanih insekticida namenjenih za ove štetočine", savetuje za kraj Pašić.