Pre sadnje jagoda mesečarki usitnite dobro zemlju

Ubrzo će krenuti sadnja vrlo popularnih jagoda mesečarki (stalnorađajućih), koje rađaju od leta do kasne jeseni. Tom prilikom zemlju morate dobro pripremiti, a trebalo bi obratiti pažnju i na položaj folija.

Prvi i najvažniji korak jeste da se kupe kvalitetne sadnice, najbolje su one kontejnerske kod profesionalnih uzgajivača, a ne kod individualnih, uostalom kao i kod svih drugih voćnih vrsta. 

Toliko usitnjena zemlja da u nju "utone" čizma

Sledeća aktivnost je priprema zemljišta. Ono se uzore, pretanjira i isfreza. Zapamtite, jedna stvar je od izuzetne važnosti. Zemlja u koju će se saditi jagode mora da bude toliko usitnjena da u nju može da "utone" čizma ili cipela. To je siguran pokazatelj da je dovoljno sitna i spremna za sadnju. Pre toga obavlja se uzorkovanje tla i određivanje potrebnih količina kreča, stajnjaka i mineralnih NPK đubriva za unos u zemljište.

Mesečarke ne podnose previše kisela ili jako alkalna zemljišta. Optimalan pH za njih je između 5,8 i 6,2. U tom slučaju mogu da se očekuju maksimalni prinosi. Obratite pažnju i na to koji su usevi bili na parceli pre jagoda. Loši su paradajz, krompir, patlidžan, malina, a dobri pšenica, ječam, zob, mahunarke, dinja i lubenica. 

Najbolja je sadnja u bankovima

Usitnjena zemlja zatim se podiže i stvaraju se bankovi. Njihova visina trebalo bi da bude 20 centimetara, a širina 60 cm. Razmak između njih takođe iznosi 60 cm. Postoji više sistema sadnje u lejama (Hill system). Najčešće se u praksi primjenjuje cik-cak sa razmakom od 30 centimetara između biljaka i 1,2 metra između unutrašnjeg dela sadnice u jednom banku.

Postoji i modifikovani sistem, odnosno, jednostruka i dvostruka živa ograda (Hedgerow system) ali se retko primenjuje na našim prostorima. Sadnja na ravnom nije poželjna jer koren vrlo brzo počinje da truli ako se voda zadržava na površini zemljišta. 

Creva postaviti na sredinu gredica

Korijenov sistem kod ove voćne vrste ne ide duboko, najviše 30 centimetara i zato je važno obezbediti redovno navodnjavanje kod ovog tipa sadnje. Pre toga, po njihovoj sredini postavljaju se dva reda creva za zalivanje, a sadnice bi trebalo da budu sa unutrašnje strane creva. Nikako nemojte stavljati creva na krajeve, tojest, u podnožje gredica. U tom slučaju, koren će imati manje vode na raspolaganju jer će ona da otiče na krajevima.

Nakon postavljanja creva stavlja se folija koja već ima probušene rupe za sadnju. Postavi se na gredicu, čvrsto se zategne iznad creva, a njeni krajevi učvrste kako ne bi došlo do podizanja. Zatim se pristupa sadnji. Iskopa se rupa u zemljištu, u foliji i postavlja sadnica sa zemljom s kojom je bila u kontejneru, ali prvo potopljena u vodu. I nakon što se zasade u proleće, treba ih zalivati ali postepeno, po sat, dva, pod pretpostavkom da u zemljištu već ima vlage. 

Folija štiti od truljenja

Poslednjih godina prolećne temperature, naročito u maju, mogu da budu neuobičajeno visoke pa je potrebno duže navodnjavati jagode. U slučaju velikih letnjih vrućina, moraju se navodnjavati svaki dan, tačnije rano ujutro ili uveče, nikako po najvećoj žegi. Folija se postavlja bez obzira kada se sadi jer u dodiru sa zemljom brzo dolazi do truljenja plodova, osim kada se umesto nje stavi malč, odnosno, slama.

Nedostatak je što sloj slame treba da bude visok barem desetak centimetara jer tada se sporije razgrađuje, ali u svakom slučaju, slama mora da se dopunjava.

Crna folija najmanje je poželjna jer ova boja jače upija sunčeve zrake zbog čega može da dođe do bržeg pregrevanja korena ispod nje. Sistem za zalivanje treba da bude takav da može da omogući i unos hranjivih materija, u obliku tečnih mineralnih đubriva u zonu korenovog sistema ispod folije.