Pravo vreme za sadnju i za zaštitu voćnjaka

Voćke se mogu saditi od jeseni do proleća. To je izuzetno odgovoran posao, a greške napravljene na samom početku veoma teško se kasnije mogu ispraviti. Neke i ne mogu.

Sadnja od jeseni do proleća

Voćke je moguće saditi u jesen, tokom zime, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju i u proleće. Ako se radi prolećna sadnja preporučuje se da ona bude obavljena što ranije, odnosno, najkasnije do kraja marta. Stručnjaci kažu da najbolje rezultate daje jesenja sadnja. Bolji prijem sadnica, brže kalusiranje preseka na korenu, veća dostupnost vode biljci obezbeđuje znatno izraženiji razvoj sadnica na kraju prve vegetacije, najvažnije su prednosti sadnje u jesen.

"Za podizanje višegodišnjih zasada treba koristiti isključivo sadnice prve klase uz posedovanje sertifikata koji garantuje zdravstveno stanje, poreklo i kvalitet sadnog materijala. Takve sadnice karakteriše dobro razvijen korenov sistem, dobro sraslo spojno mesto, kao i odsustvo znakova bilo kakvog oboljenja. Jedino takve sadnice mogu da obezbede redovnu rodnost i profitabilnost voćnjaka“, objašnjava Maja Martinov, master voćarstva u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

Martinov navodi da ručnu sadnju treba da urade najmanje dva radnika vodeći pri tom računa da se sadnice posade na istu onu dubinu na kojoj su bile i u rastilu. Sadnice okalemljene na vegetativnim podlogama obično se sade za tri do četiri centimetra dublje nego što su bile u rastilu zbog boljeg ukorenjavanja.

"Pri sadnji na nagnutim terenima sadnju voćaka treba obaviti po izohipsama, konturnim brazdama ili na terasama. U ovakvim slučajevima tereni su vrlo podložni eroziji i izvođenje svih agrotehničkih i pomotehničkih mera je znatno otežano“, dodaje Martinov.

Po završetku sadnje oko svake sadnice treba napraviti udubljenje levkastog oblika, poput činije. Sadnice treba zaliti s 8 do 10 litara vode. To obezbeđuje sigurniji prijem i bolje napredovanje biljaka u narednom periodu.

Zaštita voćaka u jesenjem periodu veoma važna

Osim podizanja novih zasada i zamene oštećenih ili bolesnih stabala novim, u ovom periodu izuzetno je važna zaštita. Nekada se zimsko prskanje obavljalo preparatom na bazi DNOC. Primena preparata je pružala potpunu zaštitu voćaka od bolesti i štetočina, a omogućavao je dosta "komotno" vreme primene tokom zimskih meseci, odnosno januara i februara, naravno uz tretiranje onda kada to vremenski uslovi dozvole.

"Preparat je delovao na gljive, bakterije i insekte, a pre 14 godina je zabranjen. Danas je aktuelno pitanje kako suzbiti prouzrokovače bolesti i štetočine koje se inače teško suzbijaju jer primenom nove generacije pesticida visoke efikasnosti, lake primene i brzog delovanja, potpuno je napuštena navika "negovanja" stabla voćaka. Najčešće se tretira samo lišće tokom vegetacije", kaže dipl. ing. Tatjana Mironović, savetodavac zaštite bilja u PSS Zrenjanin.

"Zimsko prskanje danas se svodi na hemijski tretman pred samo kretanje vegetacije, a preparati na bazi bakra i mineralnih ulja ne pružaju dovoljno efikasnu zaštitu naročito kada se ima u vidu da mnogi prouzrokovači bolesti i brojne štetočine opstaju i tokom zimskog perioda. Kasnije, tokom vegetacije, veoma teško ih je suzbiti. Često se suočavamo sa pitanjima proizvođača tokom vegetacije može li se ova pojava sada potpuno suzbiti pa na odgovor da je pravo vreme prskanja za to bila jesen mnogi bivaju razoračani. To nas dovodi do veoma važnog značaja jesenjeg tretmana voćaka“, objašnjava Mironović.

Vremenski uslovi mogu da utiču na lakše prezimljavanje prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina. Blage zime poslednjih godina kao i zapušteni stari voćnjaci koji se ne tretiraju, ali i izbegavanje ili neadekvatna primena davno poznatih agrotehničkih mera, naročito u malim voćnjacima i na okućnicama svakako doprinose težem održavanju zdravstvenog stanja voćaka. Sve to, uz moderne integralne principe zaštite bilja o kojima se danas sve više priča, a koje hemijske mere svode na minimum uz istovremenu primenu svih drugih mera, prebacilo je težište zaštite voćnih vrsta na celokupan period mirovanja počev od berbe pa sve do kretanja vegetacije. Na taj način stvorena je šansa da se najotpornije bolesti i štetočine suzbiju pre kretanja vegetacije.

Delovanje fungicida prilikom jesenjeg tretmana

Fungicidi na bazi bakra imaju najširi spektar delovanja na patogene uključujući i bakterije. Takođe kod velikog broja voćnih vrsta bakarni preparati primenjeni tokom vegetacije fitotoksično deluju pa je ovo pravo vreme njihove primene, čime se pravovremeno, pre ostvarivanja infekcije, uništavaju patogeni na mestima njihovog prezimljavanja.

Kod jabučastih voćnih vrsta prskanjima tokom jeseni i zime uspešno se suzbija bakterijska plamenjača koja je najopasnija bolest jabuke i kruške. Bakterijski rak i slična oboljenja kao što je rak kore i crni rak grančica uspešno se suzbijaju u ovom periodu.

Kod koštičavog voća, propušteno jesenje i zimsko prskanje ne može se u potpunosti nadoknaditi kasnijim prskanjima ili drugim merama i čini 90 odsto efikasnosti zaštite od prouzrokovača bolesti kovrdžavosti lišća breskve i nektarine koja je kod nas najznačajnija bolest. Zaštitom koštičavog voća u jesenjem periodu suzbijaju se i gljive prouzrokovači bolesti koštičavog voća kao Stigmina carpophilla, Monilia laxa, Polistigma rubrum i slične. šupljikavost lista koštičavog voća, kažu stručnjaci za zaštitu bilja u zrenjaninskoj PSS.

Kako odabrati preparate na bazi bakra?

Danas na tržištu postoji veliki broj preparata na bazi bakra, a kako odabrati onaj pravi, objašnjava Tatjana Mironović, savetodavac za zaštitu bilja u PSS Zrenjanin.

"Važno je znati da se bakar u tim preparatima može naći u tri različita oblika. To su bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid i bakar-sulfat. Bez obzira u kom se obliku bakar u preparatu nalazi, on se u biljkama najpre pretvara u bakar-hidroksid jer je to jedini oblik koji biljka može da koristi. Koji ćemo oblik bakra primeniti zavisi od onoga šta želimo postići. Bakarni-oksihlorid pokazuje najveću efikasnost ali se on danas u zemljama EU izbegava jer sadrži u sebi hlor, pa u EU najčešće preporučuju bakar-hirdoksid jer ga biljka najbrže usvaja i nema zagađenja životne sredine hlorom. Još važnije od oblika bakra jeste izbor formulacije preparata. Treba birati formulacije koje obezbeđuju što bolju pokrovnost i koje se teže ispiraju kišom".

Zimska higijena u voćnjaku

A da voćari uvek imaju pune ruke posla, potvrđuje i činjenica da nakon jesenjeg tretmana ne prestaju mere zaštite voćnjaka. Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama protiv glodara i divljači koji tokom zime mogu naneti veliku štetu i doprineti njihovom propadanju. Valja znati da tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno otvrdnu da ih glodari ne napadaju.

Ako to nije ranije ureađeno, sada treba nastaviti preglede voćaka. Na starijim stablima treba četkom ukloniti koru koja se ljušti i služi kao sklonište za mnoge štetočine. Tim postupkom uklanjaju se i lišajevi i mahovine koji se nalaze na deblu. Ispod stabla koje se četka potrebno je staviti najlon i sakupljeni materijal odneti iz voćnjaka i spaliti. Uporedo sa četkanjem može se sprovesti i dezinfekcija kore stabla rastvorom pepela i sapuna. Uzme se 200 do 300 grama pepela, pet grama sapuna i to se prelije litrom vruće vode. Meša se 10 do 15 minuta da se dobro rastvori. Četkanje stabla je obavezna faza koja prethodi krečenju stabla, objasnila nam je naša sagovornica.