Pravilna primena hemijskog proreda plodova kod jabuke

Hemijska proreda plodova je od početnih eksperimenata sa skromnim brojem preparata, postala redovna pomotehnička mera u velikom broju zasada jabuke, sa čitavom paletom preparata različitog mehanizma dejstva. Redovna primena mera hemijske prorede omogućava standard 3K (količina, kvalitet, kontinuitet), smatra Zoran Janković, stručnjak za voćarstvo poljoprivredno stručne službe Mladenovac.

Poseban značaj ova mera može imati u zasadima u kojima su pomešana stabala velikog rodnog potencijala i stabla normalne ili slabije opterećenosti rodom. Tretiranjem se doprinosi proređivanju stabala opterećenih rodom, dok na ostala stabla neće imati značajan uticaj, čime se doprinosi ujednačavanju zasada i eliminisanju delimične alternativnosti u rađanju.

Proređivanje: Jabuka se nalazi u fazi za proređivanje amidom

Pored poboljšanja kvaliteta plodova u smislu veličine i obojenosti, smanjena su i oštećenja plodova od strane jabukinog smotavca u odnosu na netretirana stabla, gde se plodovi nalaze u grozdovima.

Hormonski i nehormonski preparati

Postoji veliki broj hemijskih preparata, koji su registrovani za proredu. Preparate možemo podeliti u grupe hormonskih i nehormonskih preparata. Svaki preparat ima specifičan način delovanja, a samim tim je i tehnologija primene različita. Veličina ploda, koncentracija i doza preparata, sorta i starost voćaka, kao i meteorološke prilike utiču na određivanje optimalnog vremena tretmana i sredstva koje primenjujemo, navodi mladenovački stručnjak.

Iako su mehanizmi delovanja preparata različiti, princip je isti i zasniva se na osobini biljke da odbacuje višak plodova. Kada biljka doživi stres pojačava se odbacivanje plodova, tako da proreda predstavlja kontrolisano izazivanje stresa u cilju postizanja željenog rezultata.

Neuspeh - posledica nepreciznog rada

Na prvi pogled izvođenje hemijskog proređivanja na velikoj površini skopčana je sa velikim rizikom. Međutim, problem nije objektivne, već subjektivne prirode. Svi neuspesi u tretiranju posledica su nepreciznog rada i površnog načina određivanja momenta tretiranja. Kako bi došlo do željenih rezultata potrebno je da se poštuju određena pravila i procedure u postupanju.

Za vreme vanrednog stanja, Milan Jovičić sadio voće

Definisanje cilja je na prvom mestu. Šta želimo da postignemo proredom? Iako krupnoća plodova zavisi od brojnih činilaca, merom prorede se na to može uticati u velikoj meri, naglašava Janković.

Poznavanje karakteristika zasada kao što su sortiment, starost, bujnost pomaže donošenju pravilnih odluka. Ne reaguju sve sorte isto na sve preparate. Postoje sorte koje se lako proređuju (ajdared, greni smit...), gde se koriste niže koncentracije ili se tretman vrši pri većem prečniku ploda, kao i sorte (na primer zlatni delišes) koje se teže proređuju, pa se koncentracija preparata podiže ili se kombinuju preparati u jednom ili više tretmana.

Presudna dva dana nakon tretmana

Praćenje i poznavanje meteoroloških prilika je izuzetno značajno za određivanja momenta tretiranja. Stabilni vremenski uslovi pre, u toku, a naročito, posle obavljenog tretmana moraju biti stabilni. Presudna su dva dana nakon obavljenog tretmana. Nagla promena vremenskih prilika (temperatura i vlažnost vazduha, oblačnost i padavine) mogu dovesti do negativnih efekata.

Može doći do situacije da se plodovi ne prorede dovoljno ili da bude proređeno više od željenog. Zbog činjenice da na vremenske uslove ne možemo da utičemo, potrebno je prilagoditi se njima.

Praćenje fenologije početi na vreme na reprezentativnom uzorku i vršiti ga redovno. Redovnim merenjem plodova može se utvrditi dinamika porasta, na osnovu koje možemo ranije isplanirati trenutak tretmana pojedinih delova zasada.

Pripreme za proredu

Za tretman koristiti što čistiju vodu, temperature što bliže temperaturi vazduha. Atomizeri i prskalice koji se koriste moraju biti ispravni i pravilno baždareni, a doziranje precizno. Poželjno je između dva tretmana atomizer oprati čistom vodom, a tek onda puniti rastvorom.

Ceo postupak, počev od registrovanja fenoloških podataka, praćenja vremenskih prilika, upotrebljenih preparata i njihovih koncentracija i doza, sve do efekta proređivanja, potrebno je evidentirati i analizirati u cilju sagledavanja rezultata tretmana i uočavanja eventualnih propusta, a radi njihovog eliminisanja u narednim godinama.

Zašto, kako i kada proređivati plodove voćaka?

Podsetimo, postoje i mehanički uređaji koji poput rotirajućih četki prolaze kroz krošnju i otkidaju plodove. To je kod većih zasada mnogo isplativije, jer bi se smanjila potreba za radnom snagom. Naravno, mehaničko i hemijsko proređivanje je kod malih zasada i voćaka u dvorištu preskupo. Zbog toga se primenuje ručno, a to je zapravo i najbolji način, jer se tako mogu ukloniti svi oštećeni ili zakržljali plodovi, oni nepravilnog rasta ili oštećeni usled napada bolesti i štetočina, a ostavljaju se samo zdravi i veći.