Potrošnja borovnice raste – Evropi će trebati 645 hiljada tona?

Borovnica postaje vrlo popularna voćna vrsta u celoj Evropi gde se osnivaju nove plantaže. Kako piše Frešplaza (Freshplaza), to se posebno odnosi na zemlje kao što su Ukrajina, Litvanija, Rumunija, Poljska i Gruzija te susedna Hrvatska. Pitanje je kako će se ovo odraziti na tržište, najviše na Poljsku koja je do nedavno bila vodeća u proizvodnji borovnica u Evropi. 

Tržište danas preuzimaju Španija i Maroko, ali u Poljskoj i dalje raste površina pod zasadima te voćne kulture. Službeni podaci pokazuju da je u Poljskoj pod borovnicama 11.000 hektara, ali neslužbeno, područje uzgoja ide i do 14.000 hektara. Proizvođači u toj zemlji su, navodno dobro pripremljeni za prodaju borovnica koju uglavnom izvoze. 

Raste proizvodnja u Ukrajini i južnoevropskim zemljama 

Borovnica je trenutno najpopularnija vrsta kada je reč o pokretanju novih plantaža u Ukrajini i prema rečima Tarasa Bashtannykua, predsednika ukrajinskog Berry Sp.zo.o, pod borovnicom je 2.200 ha, a mnoge plantaže osnovane su u posednje tri godine. U 2018. godini u toj su zemlji proizveli 4.500 tona, a oko 85% su izvezli većinom u Belorusiju, Holandiju i Poljsku. Stručnjaci kažu da bi se u narednim godinama stopa rasta sadnje borovnica u Ukrajini mogla nastaviti, a već ove godine površina plantaža premašiće 3.000 ha. 

Sibirska borovnica uspeva i u Vranju

Dinamično se razvija i uzgoj borovnica u južnoevropskim zemljama gde su zasađene uglavnom rane sorte borovnice. Zahvaljujući tome, na ovim se prostorima s berbom kreće već početkom juna. Razvoj uzgoja borovnica u ovoj regiji podržavaju nacionalne vlade i subvencije Evropske unije, tvrde na portalu Freshplaza dodajući kako neke od novih investicija vodi strani kapital koji ulaže u modernu proizvodnju kao što su plastični pokrovi, tuneli i uzgoj u rezervoarima. 

Radnu snagu zamenjuju mehanički berači

Ono s čime se proizvođači borovnice u Evropi bore je nedostatak radne snage kao globalni problem. Veći proizvođači u nekim zemljama pribegavaju mehaničkoj berbi gde je nakon sortiranja veliki deo plodova prikladan za prodaju, čak i za udaljena tržišta gde se voće šalje pomorskim prevozom. 

Upravo će mehanička berba biti tema VII. Međunarodne konferencije o borovnicama koja će se održati u Poljskoj, 7. i 8. marta. Tamo će se raspravljati o načinima modernizacije već postojećih beračica kako bi se osiguralo da za tržište više od 90% plodova ostane prikladno u svežem stanju. Cilj je je razviti sofisticiraniji način odvajanja bobica od onih koji su oštećene tokom berbe. Naime, pokazalo se da sa pravim odabirom strojeva za berbu, kvaliteta ubranih borovnica može biti uporediva sa onima koje se beru ručno. 

Britanci pojedu najviše borovnica 

Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje. 

Računica je jasna - ako se potrošnja borovnice po stanovniku na čitavom kontinentu poveća na nivou one u Velikoj Britaniji, biće potrebno 645 hiljada tona ovog voća za tržište kontinentalne Evrope, kako bi se zadovoljila potražnja. U 2017. godini u Evropi se pojelo 160.000 tona, od kojih je 105.000 tona proizvedeno u Evropi, a ostale su došle iz Afrike, Čilea i Perua. 

"Ako se taj cilj postigne u Evropi, godišnje će biti potrebno dodatnih 500.000 tona borovnice kako bi se zadovoljila potencijalna potražnja", kaže Hans Likens (Hans Liekens) iz Farme i rasadnika "Europe Fall Creek".