Pneumatske makaze za brže krojenje i bolji prinos

Ove godine je u vreme rezidbe voća put mnoge voćare u surduličkom kraju odveo na ekonomiju Poljoprivredno-šumarske škole "Josif Pančić" da vide kako tamošnji zaposleni ovaj veliki posao obavljaju pneumatskim makazama. Ovakav način krojenja koji je po prvi put primenjen na ovoj ekonomiji je posebno bio interesantan učenicima ove škole koji su tokom izvođenja praktične nastave imali mnogo zanimljivih pitanja za svoje profesore.

Pneumatske makaze su u ovu školu, prema rečima njene direktorke, Jasminke Ristić, stigle pre nekoliko godina preko takozvanog HART programa Evropske unije koji ima za cilj da pomogne razvoj srednjih stručih škola zajedno sa više različitih sprava i mašina koje su školi bile neophodne, a koje ona sama nije mogla da nabavi.

Bolje ne orezati nego pogrešno rezati

Ljubiša Ranđelović, profesor grupe predmeta iz poljoprivrede, kaže da je pneumatskim makazama rezidba voća obavljana u dva njihova voćnjaka površine preko jednog hektara na kojima su zasađene jabuke sorte zlatni delišes, ajdared, jonagold i greni smit, a među kojima se nalaze i stare autohtone sorte jabuke kolačare, šumatovke i budimke. Radnici koji su bili angažovani na ovom poslu su se i ovog puta potrudili da rezidbom na voću uspostave ravnotežu između rodnosti i vegetativnog porasta koji se sprovodi sa ciljem da se obrazuje dobar i kvalitetan rod, normalan vegetativni porast i ostavi dovoljno rodnih pupoljaka za narednu godinu.

"Da se prilikom rezidbe na sve ovo mora obratiti pažnja stalno u praktičnoj nastavi sugerišemo i našim učenicima kojima uvek naglasimo da se voćke nikada ne smeju orezivati napamet i da ih je bolje ostaviti neorezane nego ih pogrešno rezati", kaže Ranđelović i naglašava da je učenicima pružena prilika da u praksi običnim makazama pokažu šta su u nastavi naučili o pravilima ove agrotehničke mere.

Zahtevi rezidbe

Svaka vrsta voća, prema njegovim rečima, pa i sorte imaju posebne zahteve u rezidbi, ali i da su njeni osnovni principi zajednički. Ako je voćka starija onda i u naredne tri godine treba raditi na podmlađivanju stabla, a što je korenov sistem razvijeniji i intenzitet rezidbe je manji. Duga povećava rodnost, a kratka bujnost. Jačina zavisi od voćne vrste i starosti. Mlađa stabla su bujnija i ona se manje orezuju.

"Prilikom orezivanja stabala jabuke potrudili smo se da zadržimo vretenasti oblik krošnje, skinemo višak cvetnih pupoljaka kako bi se voćka opteretila optimalnom količinom plodova. Svaki iskusan orezivač stabala može ovakvu procenu da napravi gotovo bez greške. Ako voćka prerodi - to je znak da je loše obavljena rezidba i da će voćar u berbi moći da računa samo na sitne plodove sa kojima ne može na tržište da postigne odgovarajuću cenu", kaže Ranđelović i ističe da će voće koje je okrojeno na taj način već u idućoj sezoni ostati i bez roda.

To se zasigurno neće dogoditi u voćnjacima ove škole gde se očekuje dobar rod ako ne bude kasnih mrazeva. Đubrenje voćaka NPK đubrivom je već obavljeno, a posle završetka rezidbe krenuće se i sa uništavanjem korova odgovarajućim herbicidom, a od kretanja vegetacije i zaštitom voćaka od biljnih bolesti i štetočina.

Značajna pravilna rezidba kajsije 

U surduličkom kraju pored ovog voća na ceni su breskva i kajsija, ali još uvek ozbiljnijih zasada nema jer potencijalni proizvođači veoma malo ili gotovo ništa ne znaju o fiziologiji ovog voća.

Kajsija je veoma teška za gajenje i možda je jedina biljka kod koje se javlja neredovna rodnost, a jedan od uzroka je svakako i njena preosetljivost na zimske mrazeve. Da bi se osigurala rodnost osim primene odgovarajuće nege veoma je važno i pravilno orezivanje koje se izvodi nekoliko puta tokom vegetacije.

Pad temperature ugrozio rane sorte kajsije - rešenje antifrost sistem?

Pravilna rezidba je veoma značajna i prilikom uzgoja breskve, baš zbog toga što je njen životni vek kratak. Osnovno pravilo koje se mora ispoštovati je da se njeno stablo u toku formiranja krune duže orezuje, a kasnije skraćuje. Ukoliko se stablo više opterećuje rodom utoliko je i rezidba kraća.

U ovoj školi koja je pravi rasadnik poljoprivrednih kadrova se nadaju da će neko od njih naći računicu i krenuti da se u budućnosti ozbiljno bavi i proizvodnjom ovog voća. Zato su sve njihove aktivnosti usmerene ka uvođenju dualnog obrazovanja i o toj mogućnosti već razgovaraju sa predstavnicima nekih vodećih privrednih preduzeća na Jugu Srbije gde bi njihovi učenici mogli da obavljaju stručnu praksu i zasnuju radni odnos.