Od dobrog voćnjaka, dobra i rakija - gde su "cake"?

Dok je kao tinejdžer odlazio kod dede na selo da pomogne oko obrade imanja, Vranjanac Nikola Mišović se potajno nadao da će jednog dana i sam da postane vlasnik zemlje na kojoj će moći da proizvodi neke od poljoprivrednih kultura. Ta želja mu se ispunila u trideset i drugoj godini kada je svoj pčelinjak od 20 društava trebalo da premesti na lokaciju sa puno paše. Tim povodom je jednog jutra, sa svojom malom ćerkicom seo u auto i krenuo da pronađe takvo mesto.

Pravilna priprema zemljišta

Put ga je odmah odveo u selo Lukovo, na oko 500 metara nadmorske visine, okruženo predivnim bagremarima, njivama i pašnjacima. Dok je vozio prema selu na jednom proplanku video je lepo zasejani ječam koga je poželeo da vidi izbliza. Kada je prišao sasvim blizu primetio je da se pored njega proteže još jedan put duž koga su se nizala stabla šljive stenlej, ali i po neko kalemljeno stablo divlje kruške.

Odmah je poželo da kupi tu parcelu i sam zasadi voćnjak. Zbog toga je vrlo brzo potražio njenog vlasnika da se sa njim odgovori oko kupovine. Čim je obavio tu formalnost već na jesen je krenuo sa pripremom zemljišta za sadnju šljiva stenlej, čačanke rane i čačanke rodne na oko 3.000 metara kvadratnih.

Pre same sadnje dobro se informisao kako i na koji način da to uradi. Otuda je pre rigolovanja zemljišta postojeću površinu dobro očistio i nađubrio NPK-a đubrivom, a samo rigolovanje obavio u trenutku kada je zemljište do dubine pluga bilo maksimalno prosušeno.

"Za šljivu je potrebna dubina rigolovanja od 60 do 70 cm, a na sušnim zemljištima dubina mora biti i veća",  kaže Mišović.

Kada je obavio ovaj posao, krenuo je da kopa jamiće za svoje sadnice. Iako je to činio ručno, to mu nimalo nije bilo teško jer je želeo da na tom mestu odgaji kvalitetan voćnjak iz dobro odgajenih sadnica.

"Svaki jamić dobro sam nađubrio glistenjakom tako da se na proleće nimalo nisam iznenadio kada sam video da su se skoro sve sadnice prihvatile. Trud se baš isplatio."

Traženje zadovoljavajućeg načina za zalivanje

Nastalu zimsku pauzu ovaj voćar iskoristio je da se dodatno informiše o uzgoju, zaštiti, đubrenju i rezidbi voćaka. Seća se da je pročitao da može u svom voćnjaku da improvizuje sistem za navodnjavanje koji radi po principu kap po kap, tako što će pune flaše sa vodom da zabode u sunđer oko stabala i ostavi ih tako sve dok žedna zemlja ne upije svu vodu. Nažalost ovaj "izum" mu je koristio samo do trenutka kada je zasad stigao za kultiviranje, zbog čega je kasnije morao da odustane od njega i potraži bolji način za zalivanje svojih voćaka.

Tokom rasta i razvoja svoje voćke štitio je proverenim preparatima. Najveći problem i njemu su zadavali insekti koji izazivaju opadanje i crvljivost plodova, ali i bolesti lista kao i truljenje plodova.

"Protiv šljivinog smotavca borio sam se insekticidima na bazi hlorpirifosa ili lambda cihalotrina", kaže Mišović.

Berba se čeka sa nestrpljenjem

Njegov zasad šljive nalazi se u sedmoj godini rodnosti, a zasad dunje u četvrtoj. Ostatak zemljišta u voćnjaku odlučio je da zasadi dunjom kada je ubrao prvi rod šljiva od kojih je poželeo da ispeče dobru rakiju.

"Prilikom sadnje dunje sam strogo vodio računa da podloga bude dobra zbog dobrog razvoja korenovog sistema. Zadovoljan sam kako su se voćke razvile i s nestrpljenjem očekujem berbu."

Po njegovim rečima dunja je voćka koja je veoma bogata kalijumom, natrijumom, gvožđem i vitaminom C. Vranjska sorta koristi se za oprašivanje leskovačke, a najveća prednost dunje je što u preradi može da se korsiti u kombinaciji sa drugim voćem. Lekovačka i vranjska sorta su najkvalitetnije sorte na ovim prostorima pa samim tim su i idelane za preradu u rakiju.

Tajna u francuskom čipsu?

Mlad Mišović slovi za pravog znalca kada je pečenje rakije u pitanju, pa odlično zna kako se od i kog voća peče dobra rakija. Samo prošle godine je ispekao oko 112 kazana rakije.

"I ove ću ispeći dobru rakiju jer su šljive i dunje u mom voćnjaku baš rodile. Kada mogu sebi da priuštim od naših proizvođača kupim i po tri tone jabuke za rakiju. Iskreno se nadam se da će i ove godine biti tako. Njen kvalitet, boju i miris sam poslednjih godina znatno poboljšao dodavanjem francuskog čipsa", tvrdi Mišović.

Da nimalo nije pogrešio potvrdili su mu i njegovi prijatelji koji dolaze kod njega da uzimaju rakiju za specijalne goste.