Navodnjavanje i fertirigacija neophodni za slabo bujne podloge - kako izbeći greške?

Nakon vrlo kišnog maja, prvi letnji mesec, jun, krenuo je, kako mu i dolikuje, sa visokim temperaturama. Proteklog vikenda doživeli smo i prvi toplotni talas, a u danima koji slede takođe nas čekaju velike vrućine. Pred nama je dugo toplo leto u kojem će biti potrebno pomoći svim biljnim vrstama, pa tako i voćkama - navodnjavanjem pa i fertirigacijom. 

Racionalno korišćenje ovoga sistema posebno je važno u ekstremno sušnim godinama kada se u pitanje može dovesti i sama uspešnost proizvodnje voća, a kako bi se izbegli stresni uslovi prilikom uzgoja. Bez njihovog korišćenja nije moguće ozbiljno bavljenje voćarstvom, posebno plantažnim.

Kada početi sa primenom?

Kako kaže diplomirani inženjer agronomije Tomislav Soldo, danas, kada u intenzivnoj voćarskoj proizvodnji koristimo slabo bujne podloge koje razvijaju korenov sistem manjeg volumena kao i potporni sistem, možemo reći da je navodnjavanje neophodno svim voćnim vrstama.

"U ovom dobu godine primenjujemo ga kada je zemljište u zoni korenovog sistema počelo da gubi vlagu, odnosno kada je navlaženo ispod poljskog vodnog kapaciteta. U idealnim uslovima u korenovoj bi zoni kontinuirano trebalo održavati poljski vodni kapacitet", ističe Soldo dodajući da se to najlakše postiže kombinacijom dve metode - iskustvene kao i merenjem vlažnosti zemljišta uz pomoć tenziometra. Reč je o uređaju koji meri pritisak u zemlji. Postavimo ga u donju zonu korenovog sistema i očitavamo vrednost izražen u MPa. 

"Kada se tlo suši, tada vrednost pritiska u njemu raste i očitavanje na tenziometru je veće. Pošto je svako zemljište teksturno različito, najbolje je vizuelno i tenziometrom odrediti koja bi to bila vrednost očitana na tenziometru, kada je najbolje krenuti sa navodnjavanjem", naglašava. 

Na pitanje koje su najčešće greške u korišćenju ovog sistema, Soldo kaže da voćari ponekada ne prilagode broj obroka navodnjavanja specifičnim karakteristikama zemljišta, njegovoj teksturi i strukturi.

"Ako je zemljište lakše, peskovitije, tada je potrebno navodnjavati više puta u manjim količinama i obrnuto. Teža se navodnjavaju u ređim frekvencijama sa većom količinom vode", savetuje. 

Fertirigacija: Izbegnite greške

Ovaj sistem je idealan i za fertirigaciju, prihranu voćaka vodotopivim đubrivima. Ovo je efikasan način da voćki pružimo brzu dostupnost hraniva u vreme kada joj to najviše treba i da ih doziramo u potrebnoj količini, bez suvišnog ispiranja ili pak njihovog prelaska u netopive i voćki manje pristupačne oblike. 

"Kada radimo fertirigaciju, posebno je bitno na lakšim zemljištima dati manje doze vodotopivih đubriva, jer se ona, posebno nitratna, zbog slabije mogućnosti vezivanja za agregate zemljišta mogu isprati u dublje slojeve i time postati nedostupna za korenov sistem biljaka. Na ovaj način voćar gubi hraniva, a zagađuje sredinu jer nitrati završe u podzemnim vodama zagađujući čak i vodu za piće", upozorava ovaj stručnjak. 

Kada je reč o primeni vodotopivih hraniva putem sistema za navodnjavanje, naglašava da je opšte pravilo da se voćki dozira od jedan do tri grama vodotopivih đubriva otopljenih u jednoj litri vode. Dakle, na kubik vode rastvorimo od jedan do tri kilograma vodotopivih hraniva pa ubacimo u sistem za prihranu. 

"Nju treba započeti pri završetku navodnjavanja, odnosno kada su dve trećine zemljišta oko korenovog sistema zasićene vodom jer bi se zakasnelom fertirigacijom jedan deo nitratnih hraniva svakako isprao u dublje slojeve, posebno u slabije strukturnim, peskovitijim", pojašnjava i dodaje da je pre same primene potrebno zaustaviti navodnjavanje u trenutku kada još nismo dostigli idealno ovlaženu zonu korenovog sistema. 

"Na primer, kada dve trećine zemljišta u zoni korenovog sistema ima postignut poljski vodni kapacitet. Tako da kada završimo fertirigaciju, imamo zemlju koja je u celoj zoni korenovog sistema zasićena do poljskog vodnog kapaciteta."

Mnogo prednosti i jedna "mana" 

Na pitanje koliko je ova vrsta prihrane isplativa u odnosu na druge, Soldo naglašava da je fertirigacija danas sa uvođenjem slabo bujnih podloga u voćarstvu postala osnovni vid đubrenja. 

Njenom pravilnom primenom štedimo hraniva, imamo mogućnost da reagujemo sa pojedinačnim hranivima u fenofazama kada su ona voćkama najviše potrebna.

"Takođe, voćari ne zavise od vremenskih prilika kao što je suša, kada pomoću mašina površinski primenjena hraniva mogu biljci da budu nedostupna jer nema dovoljno vlage u zemljištu da bi se otopila i da bi ih korenov sistem mogao usvojiti i ostaju u površinskoj zoni", kaže Soldo, ali upozorava na nestručnu primenu koju naziva jedinim nedostatkom ove prihrane.  

"Osnovni nedostatak je nestručna primena kada usled prekomernog vlaženja dolazi do ispiranja i gubitaka lakše pokretnih hraniva, kao što su već spomenuti nitrati i njegove akumulacije u podzemnim zonama zemljišta."

I za kraj, Tomislavu Soldi postavili smo jedno praktično pitanje - kako sprečiti začepljenje sistema i šta učiniti ako se to desi? 

Objašnjava, ako je voda za navodnjavanje lošijeg kvaliteta i sadrži dosta jona gvožđa ili kalcijuma, tada je potrebno nakon svakog korišćenja otvoriti cevi na krajevima i pročistiti ih čistom vodom nekoliko minuta.

"Ako je zemljište većeg pH, na kraju svakog postupka može se pustiti azotna ili fosforna kiselina koja će vrlo efikasno pročistiti kapaljke na crevima", savetuje ovaj stručnjak.