Nakon berbe trešnju i višnju tretirajte fungicidima - smanjite infektivni potencijal

Trešnja i višnja ubrajuju se u profitabilne voćne vrste upravo zbog relativno niskih troškova proizvodnje, mogućnosti mehanizovane berbe, ali i brzog sazrevanja jer se na taj način smanjuje rizik od oštećenja grada i visokih temperatura preko leta. 

Kada je reč o trešnji, ona ima izrazito sezonski karakter potrošnje i pretežno se koristi u svežem stanju dok je višnja, kao visokodelikatesna vrsta, važna prerađivačka sirovina, ali i izvozna na međunarodna tržišta, navodi master inžinjer zaštite bilja, Violeta Stanković, iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Požarevcu. 

Prema njenim rečima, trenutno je berba navedenih voćnih vrsta završena ili se privodi kraju. Oslobađanje biljke od roda već krajem juna omogućava nesmetano formiranje rodnih pupoljaka za narednu sezonu. 

Kako smanjiti potencijal za infekciju ?

Ono što predstavlja problem u proizvodnji jeste gljiva Coccomices hiemalis, koja je prouzrokovač pegavosti lišća. 

"Mrka pegavost lista višnje i trešnje jedna je od najopasnijih bolesti jer izaziva prevremeno opadanje lista tokom leta, koje može da dovede do ponovnog cvetanja voćaka u tekućoj sezoni", upozorava Stanković. Takođe napominje da ukoliko do cvetanja i ne dođe, rod u narednoj godini biće izuzetno umanjen jer se usev nije dobro pripremio za zimski period i biljka nije imala list kojim bi hranila sebe i rodne pupoljke. 

U cilju sprečavanja konidijskih infekcija, u toku leta, kao i smanjenja infektivnog potencijala za sledeću sezonu, nakon što se završi sa branjem, neophodno je da se odradi tretman fungicidima na bazi mankozeba ili dodina i to dva puta u razmaku od mesec dana, odnosno, u periodu jul - avgust, savetuje ovaj stručnjak. 

Problem u uzgoju prave i grinje

Pored mogućnosti javljanja bolesti, jedan od glavnih problema u uzgoju trešnje i višnje jeste i pojava rđaste grinje. U toku ove godine uočena je u mnogim voćnjacima, ali zbog blizine berbe i poštovanja karence, nije bilo mogućnosti suzbijanja.

"Njeno prisustvo i ishrana uzrokuje bronzavost naličja listova, koje se uvija ka unutrašnjosti, smanjenu fotosintezu i prevremeno opadanje. Sprečavanje daljeg oštećenja može da se postigne primenom akaricida na bazi abamektina", savetuje Stanković. Voćari bi trebalo tretman da izvode ili predveče ili tokom noćnih sati.

Kada treba brati višnje i trešnje i koje greške prave voćari?

Kako smo ranije pisali na Agroklubu, Srbija u poslednjih nekoliko godina beleži dobar rod i kvalitet višanja i trešanja, a proizvođači mogu da ostvare zadovoljavajuće prihode.

"Možemo da se pohvalimo dobrim kvalitetom višnje i trešnje, pogotovo u poslednjih nekoliko godina jer se voćarstvo vrlo dobro razvija posebno kada se radi o višnji i o trešnji. Uvećavaju se zasadi, a primećena je povećana upotreba višanja i trešanja u preradi za proizvodnju kompota, džemova i drugih proizvoda", rekla je za Agroklub Biljana Milosavljević, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kragujevac, dodajući da trešnja, čim se pojavi na tržištu, dobije dobru cenu, te da je to voće i najisplativije.