Najbolji oprašivači borovnice su bumbari - potvrdila struka i proizvođači

Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose nephodno je da zametne 80 odsto cvetova. Visoko žbunaste borovnice su uglavnom samooplodne, ali dokazano je da unakrsno oprašivanje povećava prinose i daje krupnije plodove, navodi Radmila Koprivica, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Mladenovac.

Borovnica na 2.500 ha u Srbiji - potrebna velika ulaganja i znanje

Ne postoje konkretni podaci koji ukazuju koji je najbolji aranžman sorti za optimalno oprašivanje biljaka visokožbunaste borovnice. Međutim, naizmenični blokovi od četiri reda svake sorte, se uobičajeno preporučuju kao prednost za oprašivanje i sprovođenje drugih agrotehničkih mera.

Potrebne dve sorte koje cvetaju u isto vreme

U tom pogledu neophodne su dve sorte istog vremena cvetanja. Iako se periodi sazrevanja sorti visokožbunaste borovnice razlikuju, postoji dovoljno poklapanje perioda cvetanja kako bi se omogućilo većini sorti da posluže kao izvori polena jedna za drugu. Sorte borovnice mogu cvetati u periodu sedam do više od 20 dana, u zavisnosti od ekoloških uslova. Sorte koje rano cvetaju sklone su da imaju duži period cvetanja nego kasnocvetajuće.

Proizvodnja borovnica ima dugoročniju budućnost

Na primer, tri sorte visokožbunaste borovnice cvetaju u sledećem rasporedu; "Duke" (djuk) ima ranu do srednju sezonu sazrevanja plodova, "Bluecrop" (blukrop) odlikuje se srednjom sezonom sazrevanja plodova, dok se sorta "Elliott" (eliot) smatra kasnom sortom, podseća Koprivica.

Cvetovi okrenuti naniže otežavaju oprašivanje

Polen borovnice je težak i lepljiv, pa se teško prenosi vetrom i stoga ga moraju prenositi insekti da bi oprašivanje bilo uspešno. Osim toga položaj cvetova (okrenuti naniže), omogućava ispadanje polena što otežava proces oplodnje.

Medonosne pčele nisu dovoljno efikasne kod oprašivanja borovnice, jer one lete manje kada su temperature niže, dan oblačan ili je brzina vetra velika. Solitarne pčele takođe samo otežavaju okolnosti, jer one buše rupe u osnovi cveta kako bi prikupile nektar. Na taj način se ne vrši oprašivanje, a medonosne pčele koriste ove prolaze, tako da ni one ne oprašuju cvetove.

Bumbari daju najbolje rezultate u oprašivanju

Bumbari daju najbolje rezultate - oprašuju od 80 do 100 odsto cvetova, a povećavaju prinos do 25 odsto. Na osnovu istraživanja, bumbari oprašuju više desetina puta više cvetova nego obična pčela, a loše i hladnije vreme im ne smeta, jedino je važno da su kutije zaštićene od direktnog sunca, kiše i vetra, ocenjuje mladenovački stručnjak.

Dragana Šego: Bumbari u borovnici povećavaju prinos

Počinju da lete već na temperaturi od pet stepeni iznad nule, a mogu da podnesu i visoke temperature od 30°C i više. Jedan bumbar opraši dva do tri puta više cvetova od pčele. Košnice treba postaviti kada se razvije pet odsto cvetova (pa najviše do 25 odsto), i treba ih ostaviti u zasadu sve dok latice cvetova ne počnu da opadaju.

Košnice postaviti na sredini zasada

U intervjuu za Agroklub, Dragana Šego, koja održava zasad borovnice na nešto više od jednog hektara u Orašcu, kaže da bi bilo dobro da se stave dve kutije bumbara na toliku površinu.

"Mi smo ih stavili na sredinu zasada, jer bumbari prvi izleću, za pčelice je još hladno. Iako je djuk samooplodiva sorta, sa bumbarima je ipak 100 posto pojačana ta oplodnja i činjenica je da su svi bili prezadovoljni rodom, što je dokaz da su bumbari odradili svoj posao", rekla je Šego.