Mušmula - pomalo zaboravljeno, a lekovito voće

Mušmula (lat. Mespilus germanica) veliki je listopadni grm ili malo stablo. Iako prevedeni latinski naziv znači nemačka mušmula, potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, a u Nemačku su je doneli Rimljani. 

Temperaturne granice

Mušmula ima najveći ekološki areal među jabučastim voćnim vrstama. Može se gajiti i u područjima sa srednjom godišnjom temperaturom između osam i devet stepeni Celzijusa. Kasno cveta i praktično je otporna na mrazeve. Ipak, mušmuli više godi relativno topla i vlažna klima, mada odnos mušmule prema vodi zavisi od podloge (divlja mušmula podnosi sušu, a i plemenite sorte na belom glogu i na oskoruši). Na kruški i na dunji, ponaša se kao i te podloge. Mušmula podnosi niske temperature i do -36 stepeni Celzijusa. Što se tiče zemljišta, ona podnosi siromašnija zemljišta, ali taj odnos zavisi od podloge (dunji treba obezbediti rahla, plodnija zemljišta).

Uslovi gajenja i biološke karakteristike

U spontanom gajenju, raste kao žbun visine dva do pet metara, a kao gajena biljka, raste kao stablo visoko četiri - pet metara, ponekad čak i do osam metara. Koren iz semena mušmule končast je, bez sržnih žila. Najveći deo korenove mase razvija se do 100 cm dubine, a u horizontalnom pravcu, razvija se u zoni dijametra krošnje.

Mušmula ima uvijeno stablo i često dobija krivudav izgled. Divlje forme imaju deblju koru i na stablu i na granama. Kod plemenitih sorti nema bodlji. Mušmula donosi rod nakon tri godine i odmah rađa obilno. Prinosi su preko 50 kg po stablu na dunji, a na belom glogu i preko 100 kg kao i na oskoruši. Pojedina stabla na glogu mogu imati prinos i nekoliko stotina kilograma. Boja kore na starijim granama je siva, skoro srebrnasta.

Kako uzgajati mušmulu - pomalo zaboravljeno voće?

Mušmula ima krupan list, različitih oblika. Lisna drška je kratka. Cvet je krupan i do četiri cm u prečniku, javlja se na vrhu mladara kao i kod dunje. Plod je najčešće jabučastog oblika. Kod divljih formi je sitan, dva do tri cm u prečniku, a kod plemenitih sorti pet do sedam cm. Čašično udubljenje obrazuje veliku "kupu".

Ona je samooplodna biljka. Rodne grančice iste su kao i kod dunje. Rodni pupoljci formiraju se krajem avgusta i u septembru. Cvetanje je kasno, oko deset dana nakon dunje, obično krajem meseca maja.

Horgoš: Uspešna proizvodnja mušmula

Što se tiče sortimenta, postoji obična mušmula koja podrazumeva brojne tipove: mušmula krupnog oblika, krupna holandska, kraljevska mušmula i sl.

Lekovita svojstva

Mušmula se zasluženo vraća u svakodnevne jelovnike zbog obilja hranljivih i zdravih sastojaka. 

Terapeutska svojstva mušmule ogledaju se u tome što su zreli plodovi veoma hranjivi, a istovremeno pomažu funkcionisanju skoro svih organa za varenje. Zbog visokog sadržaja korisnih materija, plodovi mušmule koriste se kao lek protiv odliva krvi. Što se tiče semenki, one su posebno značajne kod izbacivanja peska u bešici. Lišće se može koristiti za kuvanje i pripremanje čaja koji se koristi za protiv upale grla, ali i bolesti desni.