Mladi poljoprivrednik Damir Brnja ovih dana sadnjom 6.300 sadnica jabuka proširuje voćnjak.
Mladi poljoprivrednik Damir Brnja ovih dana sadnjom 6.300 sadnica jabuka proširuje voćnjak.
Nekoliko decenija unazad obeležila je pojava odlaska mladih iz sela u gradove u težnji za boljim životom. Stručnjaci upozoravaju na ozbiljnost problema jer je prosečna starost seoskog stanovništva iznad 60 godina, a statistika govori da Srbija svake godine tokom poslednje decenije, u proseku ostaje bez 20.000 stanovnika, a od oko 4.500 sela, 700 je gotovo praznih.
Ipak ima lepih primera kada mladi odlučuju da ostaju na svojim imanjima, jer tako vide šansu u sopstvenom biznisu i proizvodnji.
Tako razmišlja i dvadesetosmogodišnji Damir Brnja iz Neština, malog sremskog sela u kome se većina stanovništva bavi poljoprivredom - voćarstvom i ratarstvom. On je, kako kaže, odlučio da ostane na porodičnom imanju i bavi se sopstvenom proizvodnjom. Na površini od sedamdeset jutara bavi ratarstvom i voćarstvom. Ima zasad krušaka na dvadeset jutara, a ovih dana imao je pune ruke posla - zasadio je još 6.300 sadnica jabuka i tako proširio voćnjak.
"Odlučio sam da ostanem na porodičnom imanju, jer mislim da mi je to daleko sigurniji i perspektivniji posao. Voćarstvom se bavimo godinama, i mogu reći da je ovaj posao veoma zahtevan, traži veliki rad i ulaganja, ali je za mene najbolji izbor. Imam 30.000 stabala kruške sorte vilijamovka, butira, santa marija, karmen. Najstarija stabla imaju dvnaest godina, a voćnjak sam podmađivao tako da je deo zasađen pre nekoliko godina. Deo zasada je pod sisitemom za navodnjavanje. Pre četrnaest godina zasadili smo jabuke sorte ajdered, a ovih dana proširio voćnjak sa još 6.300 sadnica sorte zlatni delišes i red čif. Opredelio sam se za gustu sadnju (80 cm x 3,5 m) Angažovao sam radnike i ovih dana relativno brzo smo odradili posao", kaže Damir Brnja.
On napominje da je zadovoljan voćarskom proizvodnjom. Prošlogodišnji rod krušaka je bio dobar, 2,5 vagona po hektaru, a i cena je bila dobra.
Iako u voćnjaku posla ima uvek, najveće obaveze stižu sa berbom. "Berba traje dugo, svakodnevno angažujem nadničare iz Neština i okolnih sela, ali je dobro što voće odmah nakon branja ide u prodaju, imam nekoliko kupaca, dok manji deo ostavljam kod kuće za svoje potrebe", kaže ovaj mladi poljoprivrednik. On dodaje da voćarstvo zahteva veliko angažovanje, stalno praćenje situacije na terenu, ali i učenje i edukovanje, kao i velika ulaganja održavanjem i podmlađivanjem zasada, ali i investicijama kao što su protivgradna mreža.
"S obzirom na da ostajem na imanju, moram investirati. Radi sigurnije proizvodnje planiram da postavim protivgradnu mrežu, a koliko je to veliki izdatak govori činjenica da je za jedan hektar neophodno uložiti oko petnaest hiljada evra", kaže Damir.
Osim voćarstvom on se bavi ratarstvom i stočarstvom. Seje soju i kukuruz, što uglavnom koristi za ishranu svinja. "Godišnje u tovu bude oko 250 tovljenika, ali od jesenas situacija je veoma nepovoljna. Cene su veoma niske i tu više nema rentabilnosti.Trenutno imam 120 svinja, iako je cena 100 dinara po kilogramu, teško je naći kupca i prodati ih", kaže na kraju ovaj mladi poljopivrednik
Foto:bigstockphotos.com;magicmimi
Tagovi
Autorka
