Mašinsko oprašivanje kao alternativa pčelama: Kako izgleda?

Gotovo 75 odsto svetskih useva se oslanja na oprašivanje insektima, a poslednjih godina svedočimo o sve manjem broju oprašivača. Njihov nestanak izaziva strah u poljoprivrednom sektoru, ali i šire. Teško je prehraniti globalno rastuće stanovništvo dok se broj pčela, ali i drugih korisnih insekata smanjuje.

Kako bi stali na kraj tom problemu, izraelski startup Edete je osmislio tehnologiju za veštačko oprašivanje zasada. Kako piše Future Farming, trenutno se koristi za bademe, a istraživači kažu da će biti dostupan i za pistaće, jabuke, trešnje, kruške i šljive.

Kako izgleda mašinsko oprašivanje?

Ova kompanija razvila je veštački sistem koji nastoji da nadomesti insekte. Sakuplja cvetove, odvaja polen od prašnika i ostalih delova cveća, što rezultira dobijanjem čistog cvetnog praha. Metoda ove kompanije omogućuje njegovo čuvanje više od jedne godine, a ono se kasnije primenjuje ciljano na drveće pomoću robotskog sistema. Koristi kombinaciju tehnologija za širenje optimalne doze polena na ciljano cveće kako bi oprašivanje bilo što efikasnije. Može se koristiti danonoćno, nezavisno od temperatura.

Uz već uspešno testiranje u Izraelu u zasadima badema, nastavlja se u Australiji. Cilj je početi terenska ispitivanja u komercijalnim razmerama. Eksperiment će obuhvatiti desetak hektara pod ovim sve popularnijem koštičavim voćem, a plan je da počne u avgustu kada stabla počnu da cvetaju.

"Australija je drugi najveći svetski proizvođač badema i nastavlja da povećava površine pod ovom kulturom", saopštila je Keren Mimran, suosnivač i potpredsednica za poslovni razvoj i marketing u Edetu.

Rezultat - veći prinosi?

Do sada su uspešno završila terenska ispitivanja u Izraelu, gde su koristili mehanički sistem za sakupljanje polena i robotski sistem oprašivanja što je, kako tvrde iz ove kompanije, rezultiralo povećanim prinosima. Svoju tehnologiju planiraju da primene i u Kaliforniji, kako bi pružili prirodnu alternativu u zasadima 7.400 američkih proizvođača badema.

Inače, globalno tržište ovog koštičavog voća procenjuje se na više od sedam milijardi dolara godišnje, a njegovi uzgajivači samo na usluge oprašivanja pčelama potroše stotine miliona dolara.

"Bez alternativnog rešenja bezbednost hrane bi mogla da bude ugrožena u narednim godinama. Cene će verovatno naglo porasti, a određene namirnice bi mogle da postanu retke", poručuju iz kompanije Edete.

Više o radu ovog sistemu pogledajte u videu: