Malina, kupina ili šljiva: Šta će doneti zaradu u Kolubarskom okrugu?

Sezona maline je završena, a prema oceni stručnjaka ovogodišnji rod bio je manji nego u proteklih nekoliko godina što se, kako napominju, moglo i očekivati. Pored vremenskih uslova, u mnogim malinjacima prošle godine nisu obavljeni pripremni radovi na kraju berbe, nije bilo dovoljno rodnih grančica, pa ni kvalitet nije mogao biti dobar. 

"Savet je da sada poljoprivrednici uđu u svoje malinjake i da orežu sve grane koje su ove godine rodile i koje se sada suše, ali i da privremeno podignu na žicu ostale izdanke", kaže Đorđe Sovilj, stručni saradnik Poljovredne savetodavne stručne službe Valjevo.

"Potrebno je i da se obavi zaštita fungicidima protiv didimele koje je bilo dosta u malinjacima prošle godine, da zaštite malinu i od štetnih insekata, ali i da do kraja vegetacije suzbijaju korov," savetuje Sovilj.

Kupina dobro rodila - i kvalitet znatno bolji 

Za razliku od maline, zasadi kupina ove godine su u mnogo boljem stanju i već je počela berba. U PSSS ocenjuju i da je kvalitet kupine znatno bolji. 

"Kolubarski okrug je jedan od vodećih regiona u Srbiji po uzgoju kupine. Prema podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede, oko 1200 hektara je pod kupinom. Čačanska bestrna je najisplativija bila za uzgoj, mada se u poslednjih par godina sade i druge sorte kao što su loh nes, čester i tripl kroun," navodi Đorđe Sovilj, stručni saradnik PSSS Valjevo.

Dodaje i da je nešto svežije vreme pogodovalo kupini koja inače mnogo bolje podnosi ekstremne uslove od maline. Smatra da ukoliko temperature ne budu bile preko 35 stepeni, poljoprivredni proizvođači mogu očekivati odličan kvalitet i dobar rod.

U toku je berba šljive - voćari očekuju dobar rod 

U valjevskom kraju očekuje se dobar rod šljive ove godine, mada se prinos i kvalitet razlikuju od zasada do zasada. 

"Vremenske prilike u vreme cvetanja šljive nisu išle na ruku voćarima, pa je ovogodišnji rod manji za 30% u odnosu na prošlu godinu, ali to nije slučaj na svim lokalitetima. Tamo gde su primenjene sve agrotehničke mere, redovno đubrenje, suzbijanje korova, zaštita, rod je dobar," kaže Đorđe Sovilj, stručni saradnik PSSS Valjevo. "Čačanska rodna je ponegde čak i prerodila, ali imamo i zapuštenih zasada koji jedne godine rode, druge ne," naglašava Sovilj. 

Šljiva dobro rodila, ali nema dovoljno otkupljivača

Slab ili neorganizovan otkup ranih sorti šljive

Berba čačanske rane je završena, ali je ova vrsta šljive bila malo tražena pa otkupna cena nije bila povoljna za voćare. Prema rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Valjevo, prinos nije bio loš, ali je izostao otkup. Čačanska lepotica ove godine ima dobar rod, ali je otkupna cena niska. Za sečenje cena se kreće od 15 do 18 dinara po kilogramu, dok se za toplu preradu, očekuje otkupna cena od 12-13 dinara.

"Otkupljivača za ovu takozvanu stonu sortu bilo je malo, pa će verovatno ove sorte otići u rakiju, eventualno za sušenje," kaže Sovilj.

Naime, 2009. i 2010. godine velike količine čačanske lepotice izvezene su u Rusiju, zbog čega je i došlo do toga da se podižu novi zasadi i da se ona izvozi u svežem stanju. Međutim, u poslednje 3-4 godine nema organizovanog otkupa te sorte za potrošnju u svežem stanju. "Ona je ove godine imala dobar kvalitet, ali eto, otkup je bio slab, kratko je i trajao taj period otkupa, uglavnom za džemove”.

Da li će od šljive biti zarade?

U valjevskom kraju najviše je podbacio rod sorte stenlej, a na to su uticale velike količine padavina tokom maja. Proizvođači se nadaju da će bolje proći sa sortom čačanska rodna. I ova vrsta dosta se koristi kao sečena na polutke i ranijih godina je bila dosta tražena. Inače, šljiva je u valjevskom kraju zasađena na oko 12.000 hektara, ali gotovo polovina zasada nije u punom rodu. Ipak, šljiva i dalje ostaje u Kolubarskom okrugu kao voćna vrsta broj jedan, a interesovanje za podizanje novih zasada i dalje postoji.