Lisna galica kruške napada plodove, a izgleda da će biti šteta i od mraza

Kombinacija toplog i hladnog vremena uz povećanu vlažnost i padavine, idealne su za pojavu bakteriozne plamenjače voćaka, Erwinia amylovora. 

Napada sve delove voćaka

Već u precvetavanju se primećuje mrka boja cvetova koji se suše, zaraza prelazi na listove koji takođe dobijaju crnu boju, suše se, ali ostaju na granama. Na kraju obolevaju i mladari koji posmeđe, a zatim pocrne i uvenu. Uz sve to izgledaju kao da su zahvaćeni plamenom po čemu je bolest i dobila ime.

I plodići budu zahvaćeni bolešću jer se na njima stvaraju mrke, uzdužne, pege koje mogu da puknu. Na kraju oboleva i kora na ramenim granama iz koje se pojavljuje bakterijski eksudat koji se širi vetrom, insektima i slično.

Mere suzbijanja nisu lake. Kada se pojave simptomi najviše se preporučuje rezidba zaraženih grana barem 30 centimetara ispod obolelog mesta, zatim prskanje bakarnim preparatima, u višestruko manjoj dozi u odnosu na zimska tretiranja stabala. Dovoljno je 100 ml na 100 litara vode, kako ne bi došlo do paleži listova i plodova.

Nakon vegetacije tretman bakrom

U poslednjih nekoliko godina, kao odlično sredstvo u borbi protiv ove bolesti pokazao se preparat na bazi bakterije Bacillus subtilis, u dozi jednog litra u 100 litara vode. Njime se stabla mogu prskati odmah nakon rezidbe zaraženih delova stabla. Naravno, sve obolele grane iznose se iz voćnjaka.

Nakon završetka vegetacije potrebno je obaviti tretmane bakrom, barem u dva navrata, do početka vegetacije, a zatim pomenutim preparatom prskati pre i tokom cvetanja kao i dva puta nakon cvetanja. Bolest napada i jabuku i dunju, a i za njih važe iste mere borbe kao i kod krušaka.

Lisna galica napada zapuštene voćnjake

U zasadima krušaka u kojima se ne primenjuju prskanja registrovani su simptomi napada štetočina Contarinia pyrivora - mušica šiškarica kruškinih plodova. Naročito je patogen prisutan u zasadima u kojima, osim primene bakarnih sredstava i ulja, nema obrade zemljišta. Štetočina ima jednu generaciju godišnje.

Kruškina grinja i lisne vaši prete voćkama - kako ih suzbiti?

Ženka leti od marta i polaže jaja u cvetne pupoljke iz kojih nakon pet - šest dana, izlaze larve koje se ubušuju i hrane tkivom tek zametnutih plodova. Larve su bele boje. Šteta se ogleda u tome da plodići nabubre i izgledaju kao tikvice koji na kraju pocrne i otpadnu. Nakon mesec dana larve napuštaju plodove, odlaze u tlo gde se, na dubini od nekoliko centimetara, pripremaju za zimski san.

Šteta je svake godine sve veća, ako nema tretmana u rano proleće. Srećom, u ovoj godini, zbog hladnoća, nije registrovan veći broj napadnutih plodova.

Rutavu bubu privlači maslačak

Hladnije vreme omelo je i rutavu bubu, Tropinota hirta, da napravi veću štetu. Voćari koji nisu pokosili maslačak ispod stabala krušaka takođe nisu imali jači napad jer ova biljka privlači rutavu bubu.

Trenutno cvetaju jabuka i aronija i može se očekivati napad, ako je maslačak pokošen. U voćnjacima u kojima nema rutave bube moguće je da se neposredno pre ili tokom cvetanja upotrebio neki insekticid i herbicid.

Ima šteta od mraza

Na terenu se takođe mogu primetiti mrazni prstenovi na plodovima krušaka, naročito na viljamovci i abate fetelu. Na lokalitetima gde je voće ranije cvetalo, u većini područja, ostaće roda, ali ima dosta plodova sa prstenovima, dok će se tek videti da li ih ima u zasadima, u kojima još nije završeno cvetanje.

Monilija: Sušenje voćnih stabala nemojte zameniti sa oštećenjem od mraza

Prema svemu sudeći i na tim lokacijama biće šteta i od mraza jer je, u proteklih dana, registrovano nekoliko jutara praćenih mrazom. Prstenovani plodovi ne mogu da prođu kao prva klasa zbog čega postižu nižu cenu na tržištu.