Letnja sadnja jagoda od A do Š

Jagoda je sve zastupljenija kultura na prostorima Srbije, prvenstveno zbog cene i značaja koju dobija na tržištu. Naravno da je rana proizvodnja u plastenicima najisplativija. Načelno se može saditi tokom cele godine, mada je sadnju dobro obaviti u toku avgusta i početkom septembra uz pravilnu prihranu za dobro ukorenjavanje. 

Za letnju sadnju najbolje je koristiti "frigo materijal" odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje neposredno posle sadnje, tako i za još tri do pet zalivanja u toku vegetacije uz odgovarajuću prihranu, dok se biljke dobro ne ožile.

"Kako bi se obezbedio nesmetan razvoj biljaka potrebno je obaviti nekoliko operacija koje se mogu svrstati kao ključne: adekvatno pripremiti zemljište, podići bankove, obezbediti dovoljnu količinu vode i kvalitetno navodnjavanje, i odabrati kvalitetan sadni materijal. U praksi se najviše sade frigo, kontejnerske ili kopane sadnice iz proizvodnog zasada", kaže Bojan Miletić iz Poljoprivredne apoteke "Zemljak" u Kraljevu i dodaje da se u našoj zemlji ova sadnja obavlja od početka jula pa do kraja septembra.

Živići posađeni u ovom roku nemaju dovoljno vremena da se dobro ožile i da razviju jak i dubok koren, zbog čega često stradaju od prvih zimskih mrazeva.

"Prednost letnje sadnje jeste puna rodnost u prvoj godini, jer pravilo je da ranije posađena sadnica daje daleko veći prinos. Sadnjom u proleće ili jesen dobija se manji prinos u prvoj godini jer je bokor nedovoljno razvijen. To poskupljuje proces proizvodnje jer se zasad mora negovati tokom cele godine. Zasade jagode treba zasnivati na terenima sa vrlo blagim nagibom, dobrim provetravanjem, a nikako u dolinama reka, kotlinama, gde se zadržava vlaga i hladan vazduh."

Proces pripreme zemljišta

Ključ svih uspeha uz adekvatne agrotehničke i pomotehničke mere je sadnica, odnosno zdrav sadni material i to kod svih voćnih vrsta. Dakle, za uspešno gajenje jagode neophodno je da su živići potpuno zdravi i sa što bolje razvijenim korenovim sistemom.

U našem slučaju najbolji su jednogodišnji koji potiču od autentičnih, selekcionisanih i garantovano zdravih matičnih biljaka ili frigo živići. Sagovornik ističe da jagoda može uspevati gotovo svuda ali neće svuda dati željeni prinos. Zbog toga valja ispoštovati sve mere koje preporučuje struka.

Letnja sadnja jagoda: Dobro pripremljeno zemljište i navodnjavanje

"Uspeva u različitim pedološkim i klimatskim uslovima, tako i nadmorskim visine, kao i na različitim tipovima zemljišta. Ipak, pre same sadnje potrebno je ispuniti osnovne uslove za podizanje zasada, a to su, izbor tipa zemljišta po mogućnosti rastresita i laganija, bogata humusom uz mogućnost popravke unošenjem stajnjaka. Priprema zemljišta započinje oranjem na dubinu 30-40 cm ako se radi o ilovasto-peskovitom zemljištu", kaže naš sagovornik i dodaje da ako su zemljišta nešto "teža" preporučuje se oranje na dubinu od 50 cm.

"Nakon oranja, sledi đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima, a ukoliko je na osnovu hemijske analize zemljišta utvrđeno da je potrebno, onda uraditi i kalcifikaciju i pre podizanja zasada dodati potrebnu količinu osnovnih elemenata po preporuci za đubrenje. Sadnja se obavlja na dobro pripremljenoj parceli. Dobar predusev su strnine ili leguminozne biljke za zaoravanje koje istovremeno obogaćuju zemljište hranljivim elementima i povoljno utiču na zemljišnu strukturu."

U slučaju da je parcela zakorovljena, na 30 dana pre duboke obrade treba obaviti tretman protiv korova. Nakon primene herbicida neophodno je da se ispoštuje karenca od 15 do 20 dana i nakon toga se može pristupiti meliorativnim merama za podizanje jagodnjaka. Pre oranja se preporučuje rasturanje zgorelog stajnjaka 20 do 40 tona po hektaru i propisana norma mineralnog đubriva na osnovu agro-pedološke analize zemljišta.

Nakon freziranja prave se bankovi

Freziranje je podrazumevajuća mera jer se zemlja usitnjava od praškaste do sitno zrnaste strukture i to na dubinu do 15 cm. Treba posebno upozoriti potencijalne proizvođače da od freziranja do izrade bankova ne dođe do jačih padavina jer se time usitnjenoj zemlji kvari struktura, odnosno dolazi do sabijanja zemljišta pa je teško pripremiti kvalitetne bankove, što loše utiče na razvoj korenovog sistema.

Nakon freziranja prave se bankovi, postavljaju trake za navodnjavanje kap po kap i na kraju polietilenska folija (0,05-0,07 mm). Širina bankova, zavisno od izbora proizvodnje može biti od 30 do 90 cm, a visina od 20 do 40 cm. Na ovaj način gajenja može se posaditi 35.000 do 42.000 sadnica jagoda/ha, što omogućava prosečan prinos od 20 do 30 t/ha. Pri sadnji voditi računa o dubini sadnje. Najbolje je da korenov vrat ostane do jedan centimetar iznad zemlje. 

"Preporuka je da se uvek koristi kvalitetan sadni materijal. Za letnju sadnju - to je frigo-živić. Neposredno pred sadnju živiće treba pregledati oštećene, trule ili suve odbaciti, suve žile osvežiti orezivanjem, a preterano duge skraćivanjem za jednu trećinu dužine. Poželjno je da se tako pripremljeni pre sadnje dezinfikuju i zaštite. Najbolje je živiće saditi kada je vreme oblačno ili krajem dana, a pripremljeno zemljište umereno vlažno", kaže ovaj stručnjak i dodaje da živiće treba saditi na dubinu na kojoj su bili u matičnjaku. Na mesto gde se nisu primili potrebno je odmah posaditi druge.

Nega nakon sadnje

Nakon završene sadnje jagoda sledi nega zasada: zaštita od korova, bolesti, štetnih insekata, kao i ishrana zasada. U prvih sedam dana nakon sadnje potrebno je obaviti prvi zaštitni tretman i početi sa primenom vodotopivih đubriva putem sistema za navodnjavanje. U periodu nakon sadnje najčešće prisutne biljne bolesti su: pegavost lišća, antraknoza, pepelnica.

"Posle sadnje treba obavezno zaliti i prihraniti kroz sistem kap po kap, radi boljeg ukorenjavanja. Ovaj postupak ponoviti više puta uz dodatak aminokiselina. Takođe je veoma bitno zaštititi mladi i stariji zasad od zemljišnih štetočina i bolesti. Pratiti vegetaciju i polako smanjivati zalivanje i prihranu, kako bi biljka krajem oktobra i početkom novembra spremno ušla u hladniji period", kaže Miletić i dodaje da prinosi i kvalitet plodova jagode najviše zavise od kvaliteta sadnog materijala i vremena sadnje.

"Zato su nega i održavanje zasada neophodni. U dozi primene svih pesticide, herbicida ali i dubriva treba biti oprezan!"

Sagovornik dodaje da se kod gajenja jagoda samo azot i kalijum mogu dodavati naknadno dok se sva ostala đubriva dodaju kod pripreme zemljišta za sadnju. Ako se ustanovi i značajan nedostatak gvožđa, dodaje se u zemlju. Preporučeno je korišćenje startnih đubriva i to prema uputstvima proizvođača, ni manje ni više. Ova đubriva omogućavaju akumulaciju suve materije u tkivu biljke i otpornost na zimske uslove, kvalitetan razvoj korena samim tim i dobar rod na proleće.

Sivo tržište rasadničarstva u Srbiji: Kupiš jedno - dobiješ drugo?

"Kada se pojavi prva serija cvetova, neposredno nakon sadnje, obavezno se uklanja. Bokor će se tako dobro razviti za narednu vegetaciju, posađene biljčice biće izložene manjim vrućinama, pa su i gubici od lošijeg prijema živića manji. Osim toga, ostvaruje se ušteda na ceni i količini vode za zalivanje - mada je ovo poslednje u sledećem periodu diskutabilno obzirom da smo svedoci ozbiljnih i brzih klimatskih promena, naročito u dužinama sušnih perioda, šo se desilo i tokom ovog leta", kaže agronom.

Od bolesti najznačajnije su trulež korena jagode, sivopurpurna pegavost lista i siva trulež, tako da u vezi sa štetočinama i bolestima posebno konsultovati struku.

Ukoliko jagodu sadite, kasnije tokom jeseni, bilo bi poželjno da posle sadnje biljku zaštitite od izmrzavanja. Ova mera naročito je važna u područjima gde se javljaju golomrazice. Zasađene živiće jednostavno prekriti slamom, RUS folijom ili nekim drugim materijalom.

Jednogodišnji zasadi bolji od višegodišnjih

Da li se jagode mogu saditi u čistoj kulturi ili kao međukultura u mladim voćnjacima, upitali smo.

"Ako se gaji kao međukultura, ne daje tako visoke prinose i ima niz nedostataka jer je otežana obrada zemljišta, zaštita i berba plodova. Zato, da bismo dobili maksimalne prinose neophodno je podizati jagodu kao čistu kulturu i to kao jednogodišnje i višegodišnje zasade. Jednogodišnji zasadi su bolji od višegodišnjih, jer se dobija veći prinos po jedinici površine, plodovi ranije sazrevaju, krupniji su, pa se samim tim postiže veća cena na tržištu i što omogućuje i lakšu borbu protiv patogena."

U našim uslovima jagoda se može gajiti i kao višegogodišnja kultura na jednom mestu i to najviše četri godine.

"Ovakav vid gajenja jagode iziskuje veću izloženost ploda napadu patogena pogotovo virusa. Ono što bih dodao na kraju vezano je za osnovno đubrenje NPK đubrivima koje treba izvesti u toku septembra, zavisno od sadržaja u zemljištu, ili orijentaciono oko 700 kg po hektaru na srednje obezbeđenom zemljištu. Najbolje je primeniti đubrivo koje je namenjeno voćarstvu", zaključuje Miletić.

U plastenicima da ili ne?

Jagoda je izuzetno profitabilna i ima visoku cenu pogotovo van sezone i u zimskim periodima i da bi mogli da pariramo uvoznoj, čija je cena dostizala i do 2.000 dinara, mora postojati idealan balans što se tiče navodnjavanja zemljišta i ishrane biljaka.

Drugi rod bere se u aprilu i nakon berbe sadnice i supstrat se menjaju i ponavlja se ciklus. Ovaj način proizvodnje nije težak niti komplikovan jer je najvažnije dobro pripremiti sadnicu koja mora biti zdrava i ožiljena kao i supstrat za saksiju. Kada se ove dve stvari urade kvalitetno verovatnoća za uspeh je velika.