Krečenje stabala voćki obavezno u zaštiti pred zimu

Iako je jesenja sadnja voća završena, tu nije kraj radovima u voćnjacima. Poljoprivrednici bi trebalo da zaštite svoja stabla u hladnim danima koji slede, a jedna od mera je krečenje debla voćaka i dela ramenih grana. U pitanju je agrotehnička mera koja ima veliku ulogu u zaštiti samog stabla, ali je mnogi proizvođači ne praktikuju.

"Nažalost, mnogi je ne primenjuju iako ima pozitivne efekte. Neki primenjuju redovno, drugi povremeno, ali je najčešća situacija da je to mera koju primene možda previše kasno", navodi profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.

Bolje kreč u jesen nego u proleće

Svedoci smo zima koje imaju velike razlike u temperaturi, oscilacije od niskih do visokih i obrnuto u vrlo kratkom periodu. Krečenje, u takvim uslovima, ima ulogu da stabilizuje temperaturu debla, da stablo koje je inače tamne boje, odbije sunčevu svetlost belom bojom i da se na taj način spreči kretanje sokova i prekid mirovanja voćke.

Zašto krečiti voćke i kako napraviti pravu smešu?

"Da bismo to uradili pravovremeno, to moramo da uradimo pre nego što dođe period hladnog vremena, odnosno najbolje je u kasnu jesen. Međutim, najveći deo voćara ovu meru primenjuje na proleće, obično u februaru, ponekad čak i u martu, čime se gubi ovaj željeni efekat. Ali je bolje to uraditi pred zimu kako bismo umirili voćke u vreme hladnog perioda koji je usledio odmah nakon toplog."

Voćari uglavnom koriste gašeni kreč za farbanje stabala. Postoje različiti recepti, ali najprostiji se svodi upravo na taj - gašeni kreč se razmuti u vodi i doda se so. Takva smesa nanosi se na voćke.

"Pozitivan efekat nanošenja kreča, odnosno bele farbe, taj je što se vremenom kora poptuno iščisti, bude glatka, bez pukotina i neravnina zato što su to obično mesta u kori gde preživljavaju neke štetočine, a na ovaj način se to sprečava", napominje Magazin.

Dugotrajnija farma efikasna i kod zaštite od glodara

Kada su mladi voćnjaci u pitanju, preporučuje da proizvođači ofarbaju stabla u jesen i to dugotrajnijom farbom. Takva farba neće se isprati u toku zime, kao što se inače dešava te na proleće ostanu samo tragovi.

"Najbolja je lateks boja koja se koristi za unutrašnje zidove, u suštini za molerisanje, ali da to bude boja koja u sebi ne sadrži dodatke koji mogu da naštete voćkama. Savetujem da se ne razređuje, već da se debla direktno premazuju. Tako se stvara dugotrajna zaštita koja može potrajati i više vegetacija. Takođe, pokazalo se da tamo gde je ova farba upotrebljena, nema oštećenja od glodara, zečeva."

S obzirom na to da je lateks vrlo skup, ističe Magazin, ukoliko se radi o voćnjaku koji zauzima veću površinu, može se razrediti sa vodom, ali u odnosu jedan prema jedan.

Krečenje, kao i mnogi stručnjaci, preporučuje za koštičave voćne vrste, jer one teže podnose nagle promene u temperaturi i vremenu.

"Više se koristi i obaveznije je kod tih vrsta koje imaju više problema i sa bolestima debla i koja kreću obično od kore. Posebno je važno okrečiti stabla kajsije, jer ona ima period kraće vegetacije, te je taj efekat smirenja debla bitniji kod takvih voćaka, nego kod onih koje imaju duže mirovanje", zaključuje Magazin.