Koja je rentabilnost gajenja pojedinih voćnih vrsta?

Postoje voćne vrste u Srbiji, koje treba da zauzmu veće površine u zasadima. Njihova rentabilnost je vrlo dobra ili odlična u našim agroekološkim uslovima. Imaju dobru prođu i na svetskom tržištu, a što je najvažnije i odličnu prodajnu cenu, u svežem ili prerađenom stanju. Izbor je na voćarima da li će gajiti: krušku, dunju, breskvu, kajsiju, trešnju, višnju, orah, lešnik (lesku), badem, ribizlu, borovnicu, aktinidiju. 

Kruška

Troškovi sadnje kruške i nege u toku prve tri godine posle sadnje su visoki. Oni za jedan hektar savremenog gustog zasada iznose oko 18.000 evra. Ovakvi zasadi su rentabilni i pored visokih ulaganja.

Prinosi uzgojnog oblika vitko vreteno u periodu pune rodnosti iznose prosečno 50.000 kg/ha. Prodajna cena ploda kruške u proseku iznosi 0,67 evra/kg. Prosečan prihod od 10. do 20. godine iznosi 33.500 evra/ha godišnje (50.000 kg x 0,67 €). Troškovi proizvodnje od 10. do 20. godine iznose u proseku 15.000 evra/ha godišnje. Prosečna godišnja zarada u periodu pune rodnosti (od 10. do 20. godine starosti zasada) iznosi 18.500 evra/ha godišnje (15.000 € - 33.500 €).

Rentabilnost gajenja kruške, u poređenju sa jabukom, nešto je viša kod savremenog gustog zasada, uzgojnog oblika vitko vreteno. Velika su ulaganja u zaštiti kruške od ervinije i kruškine buve, koji su i često ograničavajući faktor proizvodnje ove kulture.

Dunja

Troškovi sadnje dunje i nege u toku prve tri godine posle sadnje su visoki. Za jedan hektar savremenog gustog zasada, uzgojnog oblika vretenasti žbun, iznose prosečno oko 13.000 evra. Međutim, ovakvi zasadi su rentabilni i pored visokih ulaganja.

Prosečan prinos savremenog gustog zasada vretenasti žbun u punoj rodnosti (od 10 do 30 godina starosti zasada) iznosi 50.000 kg/ha godišnje. Prodajna cena ploda dunje u proseku iznosi 0,67 evra/kg. Vrednost godišnje proizvodnje iznosi 33.500 evra/ha (50.000 kg x 0,67 €). Troškovi proizvodnje u periodu pune rodnosti (od 11. do 30. godine starosti zasada) iznose oko 14.000 evra/ha godišnje. Godišnja zarada iznosi 19.500 evra/ha (33.500 € -14.000 €).

Iz napred navedenog se vidi da je rentabilnost gajenja dunje, u intezivnim gustim zasadima, visoka. Veći je nego u jabuke i kruške, ali kao kod kruške sličnih visoko intezivnih uzgojnih oblika ograničavajući faktor proizvodnje dunje je bolest ervinija.

Breskva

Troškovi sadnje breskve i nege u toku prve tri godine posle sadnje su visoki. Oni za jedan hektar savremenog zasada, uzgojnog oblika nepravilna palmeta, iznose prosečno oko 12.000 evra. Ipak, rentabilna je.

Ivana - breskva ranog zrenja atraktivna na našem i stranom tržištu

Prosečan prinos breskve savremenog zasada nepravilna palmeta u punoj rodnosti (od 6. do 14. godine) iznosi 20.000 kg/ha godišnje. Prodajna cena ploda u proseku iznosi 0,50 evra/kg. Vrednost godišnje proizvodnje iznosi 10.000 evra/ha (20.000 kg x 0,50 €). Troškovi proizvodnje u periodu pune rodnosti iznose oko 2.500 evra/ha godišnje. Godišnja zarada iznosi 7.500 evra/ha (10.000 € - 2.500 €).

Iz napred navedenog se vidi da je rentabilnost gajenja breskve, u zasadima nepravilne palmete, solidna. Znatno je niži nego kod jabuke, za 50 %. Međutim, kod guste sadnje prinos može biti i dvostruko veći, te prema tome i isplativost veća.

Kajsija

Troškovi sadnje kajsije i nege u toku prvih pet godina posle sadnje su srednje visoki. Oni za jedan hektar savremenog zasada (nepravilna palmeta) iznose oko 10.000 evra. Ovakvi zasadi su rentabilni i pored prosečnih ulaganja.

Prinosi kajsije uzgojnog oblika nepravilna palmeta u periodu pune rodnosti (od 10. do 25. godine starosti zasada) iznose prosečno 30.000 kg/ha. Prodajna cena ploda kajsije u proseku iznosi 0,6 evra/kg. Prosečan prihod od 10. do 25. godine iznosi 18.000 evra/ha godišnje (30.000 kg x 0,6 €). Troškovi proizvodnje od 10. do 25. godine iznose u proseku 3.000 evra/ha godišnje u čistom zasadu. Prosečna godišnja zarada u periodu pune rodnosti iznosi 15.000 evra/ha godišnje (18.000 € - 3.000 €).

Rentabilnost gajenja kajsije, u poređenju sa ostalim koštičavim voćem, je znatno veća. Međutim, prvenstveno zbog pojave kasnih prolećnih mrazeva, koji dovode do "nerodnih godina", isplativost kajsije je upola manja od navedene. U ovakvim okolnostima, profit iznosi u proseku do 7.500 evra/ha godišnje.

Trešnja

Kako je ovo po vremenu zrenja prva voćka to se uglavnom postižu i visoke cene na tržištu. Prinosi koji se dobijaju u gajenju trešnje različiti su i kreću se od 12 pa do 25 tona po hektaru. Prosečna ostvarena cena u poslednjih nekoliko godina iznosila je uglavnom oko ili iznad 0,85 evra po kilogramu. Ako se uzme prosečan prinos od 15.000 kg po hektaru to bi prihod iznosio 12.750 evra. Ukupni troškovi od nege pa do berbe su oko 40 odsto ili oko 5.100 evra, pa čist profit sa jednog hektara trešnje može iznositi i do 7.650 evra godišnje. Ako se uzme u obzir da su to sredstva ostvarena u junu mesecu, a ne u jesen, onda su efekti još značajniji.

Troškovi sadnje i nege u toku prve tri godine posle sadnje za jedan hektar savremenog zasada trešnje iznose oko 7.000 evra.

Višnja

U optimalnim uslovima nege zasada višnje ostvaruju se prinosi od 12 pa do 20 tona po hektaru, nekada i više. S obzirom da je u poslednjih nekoliko godina cena u otkupu dosta visoka (0,60 evra/kg) to je rentabilnost gajenja ove voćne vrste evidentna. Orijentaciona ulaganja godišnje u punoj rodnosti iznose oko 2.350 evra, a prihod oko 9.600 evra na bazi prosečnog prinosa od 16.000 kg i cene od 0,6 evra/kg, te ostatak, tj. zarada iznosi oko 7.250 evra po hektaru. To se može smatrati relativno dobrim profitom posebno u poređenju sa mnogim drugim proizvodnjama u poljoprivredi.

Troškovi sadnje i nege u toku prve tri godine posle sadnje za jedan hektar savremenog zasada višnje iznose 7.000 - 8.000 evra.

Orah

Troškovi podizanja zasada vinograda (sa naslonom) za jedan hektar pod vinovom lozom iznose 14.353 evra. Prosečni troškovi podizanja zasada oraha sa kajsijom kao međukulturom su oko tri puta manji od troškova podizanja savremenih vinograda, a to će reći da troškovi iznose oko 4.784 evra. Uzeti su u obzir troškovi pripreme zemljišta za podizanje orašara, materijal i troškovi sadnje, te cena sadnice od 10 evra, cena sadnice kajsije od dva evra, ostali fiksni (ograda) i varijabilni troškovi.

Sadnice oraha sade se na razmaku od 10 m u obliku ravnostranog trougla. Za takav razmak potrebno je 116 kalemljenih sadnica oraha (jedna sadnica po aru), a sadnica kajsije 348 po hektaru (po aru tri). Zbog lakšeg prolaza kroz zasad, proširivanjem puteva i staza, broj sadnih mesta smanjuje se za jedan do dva odsto kod oraha, odnosno na 115 sadnica, a u kajsije šest do osam odsto, odnosno na 320 sadnica po hektaru.

U čemu je prednost sadnje voćki u kvadrat i pravougaonik u odnosu na trougao?

Od 14. pa do 50. godine uzgoja oraha možemo očekivati prinos 2.000 kg oraha u jezgri po hektaru godišnje. Prodajna cena jezgra oraha u proseku iznosi 7,20 evra po kilogramu oraha u jezgri. Prihod oraha po hektaru u tom slučaju treba da iznosi 14.400 evra. Troškovi proizvodnje u proseku čine 18,8 odsto od vrednosti proizvodnje, odnosno 2.707 evra. Čist dohodak u proizvodnji oraha, sa jednog hektara združenog zasada oraha i kajsije, iznosi 11.693 evra godišnje, dok u proizvodnji kajsije (20.000 kg/ha plodova i prodajnom cenom 0,6 evra po kilogramu plodova) u istom zasadu, bruto prihod kajsije iznosi 12.000 evra, što čini po odbitku troškova proizvodnje (40 odsto) zaradu od 7.200 evra godišnje, počev od osme godine starosti kajsije pa nadalje.

Leska

Troškovi sadnje leske i nege u toku prvih pet godina posle sadnje nisu visoki, u poređenju sa ostalim voćnim vrstama. Oni za jedan hektar savremenog gustog zasada, uzgojnog oblika žbun, iznose prosečno oko 6.000 evra. 

Prosečan prinos leske savremenog zasada žbun u punoj rodnosti (od 10. do 20. godine starosti zasada) iznosi 3.000 kg/ha ploda godišnje ili oko 1.500 kg/ha jezgre ploda. Prodajna cena jezgra ploda leske u proseku iznosi 7,62 evra/kg. Vrednost godišnje proizvodnje iznosi 11.430 evra/ha (1.500 kg x 7,62 €). Troškovi proizvodnje u periodu pune rodnosti (od 10. do 20. godine starosti zasada) iznose oko 2.000 €/ha godišnje. Godišnja zarada iznosi 9.430 evra/ha (11.430 €  - 2.000 € ).

Iz navedenog se vidi da je rentabilnost gajenja leske u zasadima uzgojnog oblika žbun zadovoljavajuća. Godišnji profit u periodu pune rodnosti iznosi 9.430 €/ha. Niži je nego u oraha, ali s obzirom na potražnju lešnika i visoku cenu, radi se o isplativoj proizvodnji.

Badem

Troškovi sadnje badema i nege u toku prve tri godine posle sadnje nisu visoki, u poređenju sa ostalim voćnim vrstama. Oni za jedan hektar savremenog zasada, uzgojnog oblika kotlasta kruna, iznose prosečno oko 6.000 evra. Ovakvi zasadi su rentabilni i pored navedenih ulaganja, ali je badem osetljiv na mrazeve.

Prosečan prinos savremenog zasada kotlasta kruna u punoj rodnosti (od 12. do 20. godine starosti zasada) iznosi 4.000 kg/ha godišnje. Prodajna cena ploda u proseku iznosi 1,30 evra/kg. Vrednost godišnje proizvodnje iznosi 5.200 evra/ha (4.000 kg x 1,30 €). Troškovi proizvodnje u periodu pune rodnosti (od 12. do 20. godine starosti zasada) iznose oko 1.200 evra/ha godišnje. Godišnja zarada iznosi 4.000 evra/ha (5.200 € - 1.200 €).

Ribizla

Gajenje ribizle u sadašnjim uslovima je veoma atraktivno, jer je proizvodnja veoma mala i oseća se stalni deficit ovog voća na tržištu. U današnjim uslovima hektar zasada ovog voća može da donese oko 12.000 kg plodova u gotovo ekstenzivnim uslovima bez navodnjavanja, mada prinosi mogu dostići i preko 10 kg po žbunu, odnosno 35.000 kg/ha kod sorte crvene ribizle Red lake i devet kilograma po žbunu i 33.000 kg/ha kod sorte diploma (M. Stanisavljević i saradnici, 1987).

Crna, bela i crvena ribizla sve traženija - kako se uzgaja?

Ribizla počinje rađati u 3., a puna rodnost je od 5. do 15. godine. Eksploatacioni period traje do 20 godina, pa je stepen amortizacije veoma mali. Agroekološki uslovi za gajenje ribizle su povoljni. I pored toga proizvođači prednost daju malini zbog veće zarade po jedinici površine, a takođe i zbog nepostojanja dovoljnih količina kvalitetnog sadnog materijala na našem tržištu. Posle više decenija stagniranja interes stranih kupaca raste, što daje nadu za značajnije širenje ribizle.

Zarada po kilogramu ploda je oko 0,27 €, što je iznad proseka jagodastog voća pri čemu su obračunati najviši troškovi, a najniža otkupna cena za preradu i zamrzavanje. Cena ribizle na pijacama i trgovini je oko 0,8 - 1 €.

Borovnica

O ekonomskim efektima gajenja borovnice teško je određeno reći, jer u našoj zemlji nema mnogo plantaža borovnice niti organizovanog gajenja. Bez obzira na to može se reći da su ekonomski efekti gajenja ove voćke izvanredno veliki s obzirom da je cena jednog kilograma oko 1,5 €, a da po hektaru može da rodi oko 13 do 20 tona (3.300 žbunova x 4 do 6 kg), što po hektaru iznosi 20.000 €. Godišnja amortizacija je oko 1.500 € i godišnji troškovi proizvodnje 5.000 €. Ostatak zarade po hektaru je oko 13.000 €.

I pored visokog godišnjeg profita po hektaru i po kilogramu proizvedenog ploda malo je zasada visokožbunaste kultivisane borovnice. Razlog su veoma strogi zahtevi u pogledu agroekoloških uslova za uspešno gajenje i skupa investicija (preko 20.000 € po hektaru).

Borovnica stupa u rod u trećoj, odnosno četvrtoj godini posle sadnje. Period eksploatacije zasada borovnice traje oko 30, pa i do 50 godina.

Aktinidija

Aktinidija ili kivi je visokoprinosna kultura. Ona rađa redovno i obilno u područjima koja su povoljna za njeno gajenje. Rano prorodi, već u drugoj i trećoj godini, a značajnije prinose daje od četvrte godine (10 kg/stablo) do 50 kg u sedmoj, a 60 do 80 kg u osmoj godini i docnije. R. Popović (1986) navodi podatak da je sorta monti u 5. i 6. godini starosti dala prosečan prinos od 55,3 kg plodova po stablu.

S obzirom da po hektaru pri rastojanju 4,5 x 4,5 m (pergola i kontrašpalir) ima 410 funkcionalno ženskih biljaka sa prinosom od 70 kg po stablu daće oko 30 t/ha plodova, a sa prinosom od 80 kg/st. daće 33 t/ha plodova. Pri ceni od 0,5 € bruto prihod po hektaru je 15.000 €. Pri ceni od 0,33 € godišnji bruto prihod je 10.000 €. Troškovi godišnje proizvodnje, uključujući i amortizaciju zasada i sistem za navodnjavanje, iznose oko 4.000 €, pa zarada sa jednog hektara iznosi oko 6.000 €.