Kako zaštititi borovnicu od nepovoljnih abiotičkih uticaja sredine?

Ako se u obzir uzmu velika novčana ulaganja u periodu podizanja zasada borovnice, a i kasnije u redovnoj eksploataciji, stručnjaci napominju da je neophodno obezbediti kontrolisanu i predvidljivu proizvodnju voća bez rizika koji mogu nastati zbog nepovoljnih uticaja abiotičkih faktora.

Savetodavka za oblast voćarstva i vinogradarstva, Ivana Gligorijević, kaže da kasni prolećni mrazevi retko nanose štete borovnici tokom fenofaze cvetanja, zato što ona cveta relativno kasno. Ipak, tokom nekih sezona njihovo pojavljivanje može negativno da utiče na oprašivanje i oplođenje. Neke od direktnih mera zaštite, kojima se sprečava pad temperature vazduha i organa voćaka ispod kritičnog nivoa su: zadimljavanje i orošavanje. Gligorijevićeva dodaje da se čak i u slučaju pojave jačeg mraza, primenom pomenutih mera temperatura vazduha može povećati i do 3°C, čime se štete prouzrokovane mrazom izbegavaju ili bar smanjuju.

Borovnice treba zaštititi od mraza i visokih temperatura

Savremeni način zaštite od mraza predstavlja korišćenje posebnih mašina "Frobustera", kojima se obavlja zagrevanje vazduha u zasadu do visine od tri metra. Toplota nastaje sagorevanjem plina u gorionicima vučene mašine, koja pomoću snažnih ventilatora oslobađa toplotu i povećava temperaturu vazduha u rasponu od 30 metara na obe strane.

Visoke temperature (preko 35 °C) i jak intenzitet sunčevog zračenja mogu nepovoljno da utiču na uspeh oprašivanja i oplođenja jer izazivaju isušivanje žiga tučka. Tokom letnjih meseci povećavaju evapotranspiraciju i uzrokuju usporen razvoj ploda i ubrzano zrenje, pri čemu plodovi borovnice ostaju sitniji. Da bi se to sprečilo iznad zasada se postavlja mreža za zasenu ili protivgradna mreža, koje mogu, u zavisnosti od boje i gustine tkanja, da smanje intenzitet sunčevog zračenja do 25%. Izmenjena mikroklima pod protivgradnom mrežom utiče na povećanje prinosa, krupnoće i hemijskog sastava plodova.

Grad može ozbiljno da smanji kvalitet plodova

Primena mreža je naročito važna pri gajenju borovnice na nižim terenima gde su veće pripeke. Primarna funkcija protivgradne mreže je zaštita od grada. Grad može naneti ozbiljne gubitke u proizvodnji borovnice. Povrede od grada mogu se pojaviti na cvetovima (povređivanje i otkidanje), lišću (potpuna ili parcijalna defolijacija), letorastima (nagnječenje, cepanje kore i lomljenje vrhova) i plodovima (jača ili slabija nagnječenja pokožice i mesa ploda, otvorene rane sa pokidanom pokožicom, otkidanje plodova sa grana).

Najveće štete od grada nastaju u zasadima u rodu zbog gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Oštećeni plodovi mogu da se koriste samo za industrijsku preradu. Osim direktne štete, koja nastaje gubitkom plodova ili narušavanjem njihovog kvaliteta, grad može da izazove i sekundarne posledice. One se odnose na iznurivanje žbunova zbog gubitka asimilacione površine, povećanu osetljivost na bolesti i štetočine, kao i slabiju diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

Što je mreža tamnija, njen vek trajanja je duži

Izbor boje mreže zavisi od stepena zasene koji želimo da postignemo i ekoloških uslova lokaliteta. Što je mreža tamnija, njen vek trajanja je duži zbog veće količine UV stabilizatora koje u sebi sadrži. Crne mreže se najviše koriste zato što je intenzitet svetlosti u našim uslovima jak, a one zadržavaju 20-25% svetlosti i tako sprečavaju ožegotine. S obzirom na dužinu iskorišćavanja zasada, trajnost mreža i navedene pozitivne efekte njihove primene ulaganje je isplativo, naročito u gradobitnim područjima.

Vetar je takođe veliki problem u gajenju borovnice. Zato proizvođači treba da izbegavaju vetrovite položaje za njeno gajenje. Vetar ometa let pčela, suši žig tučka i uslovljava slabo oprašivanje i oplodnju. U proleće, hladan vetar usporava fenofazu cvetanja usled čega ona duže traje. Zaštita od vetrova se postiže postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva od bukve ili vrbe, dok breza i smrča ne odgovaraju borovnici. Blagi povetarci su vrlo korisni za borovnicu. Zasadi između šuma imaju slabu cirkulaciju vazduha, pa je provetravanje biljaka slabije.