Kako se boriti protiv azijske voćne mušice?

Domaći naziv za Drosophila suzukii, novu invazivnu mušicu, u našoj zemlji ne postoji, te se uslovno koristi ime azijska voćna mušica. Danas je prisutna u više zemalja Evrope i Severne Amerike, a glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima u kojima ovaj patogen parazitira. Krug domaćina patogena je širok, uglavnom su u pitanju voćne vrste i zbog toga je njeno suzbijanje otežano. Drugi problem u borbi za azijskom mušicom je veliki broj generacija koje daje u toku godine.

"U povoljnim uslovima daje i 15 generacija. Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira u plodovima voća dok je ono još na biljci. Zahvaljujući snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis ploda, ona polaže jaja u unutrašnjost ploda iz kojih se razvijaju larve. One se dalje hrane sadržajem ploda, a iz njih se na kraju razvijaju lutke, koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi", kaže Jovan Krndija stručni savetnik u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Jedan par produkuje stotine jedinki

Prema rečima ovog stručnjaka, jedna ženka azijske mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali jedan plod može posetiti više ženki, te se može izleći i do 70 jedinki.

"Reprodukcioni ciklus je veoma kratak, od jedne do dve nedelje, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki za samo nekoliko nedelja. Osim direktnih šteta koje nastaju ishranom unutar ploda, postoje i indirektne štete. To su sekundarni paraziti, gljivice i bakterija, koje uzrokuju trulež", navodi Krndija.

Azijska mušica štetu čini pred berbu

Azijska voćna mušica voli područja visoke vlažnosti i umerene temperature, odnosno umereno-kontinentalni klimat, kakav vlada na našim prostorima.

"Naši proizvođači po izgledu teško mogu da razlikuju ovu vrstu od ostalih voćnih mušica, koje su odomaćene na našem terenu, kao što je vinska mušica. Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratoriji. Prepoznaje se po specifičnoj građi testeraste legalice, kojom polaže jaja u zreo plod, a to nije svojstveno nekim drugim vrstama. Štetu pričinjava neposredno pred berbu. Zato je zaštita hemijskim sredstvima, zbog trajanja karence,  isključena, a i način života larve unutar ploda onemogućava hemijsko uništenje", kaže Krndija.

Jedino rešenje - higijenske mere

Otežavajuća okolnost kod borbe za ovom mušicom je što ni primena feromona i feromonskih klopki nije moguća, jer jedinke ne produkuju seksualne feromone. Zbog toga, za sada, jedino preostaju higijenske mere, koje preventivno mogu da utiču na ograničenje populacije. Kako navodi Jovan Krndija, za sada nije do kraja poznata biologija ovog parazita, niti sa sigurnošću može da se tvrdi kako će se ponašati u ovdašnjim agroekološkim uslovima. U godinama koje slede biće potrebno da se prati kako se ponaša u našim uslovima i kako se najefikasnije zaštititi od nje. Za sada naši voćari moraće klopkama da brane plodove od azijske voćne mušice.

"Masovno izlovljavanje putem lovnih klopki trenutno je jedini način za kontrolu njene brojnosti. Klopke sami mogu da naprave od plastičnih flaša. Napravi se nekoliko rupica, prečnika oko 4 milimetra, i u flašu se sipa atraktant. To je mešavina jabukovog sirćeta i male količine svežeg kvasca. Klopke se postavljaju u krošnje drveća, u senku, na visinu od 1,8 metara", savetuje Krndija.