Kako posaditi voćke - od pripreme zemlje do zaštite sadnice

Voćke, grmove i biljke najbolje je saditi u jesen. Ne postoji datum do kada to možete uraditi. Saditi možete sve dok ne padne sneg i dok se zemlja nije zaledila. Idealno bi bilo sadnice posaditi najkasnije mesec dana pre zimskog zahlađenja. 

Sadnica posađena u jesen ima povoljnije uslove za učvršćivanje u zemljištu i obnovu povređene korenove mreže.

Prednosti jesenje sadnje voćaka i ukrasnog drveća

Pre sadnje treba obaviti analizu tla, agromelioraciju, kako bi se poboljša plodnost - planiranje terena, meliorativno đubrenje, duboku obradu (oranje, podrivanje ili rigolovanje), ali i napraviti plan sadnje koji sadrži raspored, veličinu i oblik parcela u voćnjaku, izbor vrsta, sorata i podloga, kao i skicu voćnjaka sa rasporedom redova i sadnih mesta.

Priprema zemlje za sadnju

U slučaju da je parcela neravna ili nije dugo vremena obrađivana, obrada zemljijšta vrši se na čitavoj površini, piše Aleksandar Popović iz Savjetodavne Srpske. Ako je parcela pak obrađivana, tada se priprema može obavljati u redovima širine 1 do 1,5 m sa međurednim razmakom između traka od 3 do 4 metra.

Zavisno od analize tla, polovina utvrđene količine stajnjaka, mineralnog đubriva i krečnog materijala se razbacuje po širini trake pre oranja. Druga polovina hraniva razbacuje  se po uzoranom zemljištu u pravcu redova pre fine pripreme sa motokopačicama. 

Idelan sadni materijal star je dve godine koji je nakon prve godine skraćen na 70 do 80 centimetara iznad zemlje, a iz ostavljenog pupoljka razvila se sadnica sa razgranatim i rodnim pupoljcima. U tom slučaju cvetanje će biti odmah na proleće. Sadnice treba da su kalemljene na 30 do 40 centimetara od zemlje da se dodatno smanji bujnost podloge.

Kada je reč o zasadima gustog sklopa sa 2.000 i više sadnica po hektaru, pre sadnje potrebno je postaviti ogradu od kolja i žice. Nakon toga, označe se sadna mesta i vrši se sadnja u već pripremljenu zemlju. Ako su zasadi manje gustine do 1.000 sadnica, tada nije potrebna ograda, ali je razmak između sadnica u redu veći. Tada ne treba đubriti čitavu površinu nego oko sadnice prilikom sadnje. 

Iskopavanje jame za sadnicu zavisi od veličine voćnjaka

Pre same sadnje potrebno je označiti kolcem mesto na kome će se saditi. Tada se kopa jama veličine nešto veće od korena sadnice sa zemljom. Sadnica se potom postavlja 3 - 5cm udaljeno od kolca. Na koren se stavlja sloj rahle zemlje debljine 5 do 8cm koji se pritom dobro utaba. U slučaju da nismo razbacali stajnjak po čitavom zemljištu, na sloj zemlje koji smo već stavili u jamu, stavlja se 20 do 30 kg zrelog stajnjaka. Na stajnjak se iznova stavlja zemlja pa se oko voćke oblikuje zdelica za bolje zadržavanje vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku (spojno mesto je bar 10 cm iznad nivoa tla).

Ukoliko voćku sadimo na zemljištima koja nisu duboko rahljena (manje okućnice, popunjavanje praznih mesta u starijim voćnjacima, izmena starih stabala), tada ne preostaje drugo nego da tlo pripremimo kopanjem jama. U praksi se obično kopaju jame dimanzije 1x1 m, dubine 60 - 80 cm.

Kod takvog kopanja jama treba voditi računa o razdvajanju slojeva tla. Površinski sloj izbacuje se na jednu stranu, a dublji sloj zemlje na drugu stranu jame. Pre sadnje, zemlja se vrati u jamu tako da se prvenstveno vrati zemlja iz dubljeg sloja tla, a zatim se na nju naspe površinski sloj i napravi humka. Tada se pristupa sadnji na isti način kao i na rigolovanom tlu.

Ako zemljište nije dovoljno vlažno, sadnice nakon sadnje treba zaliti i dodatno utabati. 

Dodatna zaštita od divljači i vremenskih prilika 

Sadnice bi trebalo zaštititi i od divljači, a to je najbolje učiniti pletenom žicom ili na sadnice staviti zaštitne mreže. 

Kako zaštititi voćke od glodara i divljači?

Kako bi sadnice zaštitili od lomljenja usled težine snega ili udara vetra, uz njih postavite dva kolca i za njih privežite stablo.