Kako izgleda i kako se suzbija bakterijska palež jabučastog voća?

Bolesti bilja prouzrokovane patogenim bakterijama nazivaju se bakterioze, a jedna od njih je Erwinia amylovora koja izaziva bakterijsku palež (plamenjaču) jabučastog voća. Doneta je iz Amerike odakle se širila po Evropi, a 1995. godine registrovana je i u Hrvatskoj u okolini Osijeka, odakle se sigurno ubrzo prenela i na teritoriju Srbije.

Ova bolest se najčešće javlja na dunjama, kruškama i jabukama. Razboli se oko 160 biljnih vrsta, među njima i neke vrste cveća. Simptomi se prvo javljaju na vršnom mladom lišću koje izgleda kao da je spaljeno, po čemu je bolest i dobila ime. Uzročnik je bakterija koja prodire u voćku kroz cvet. Često su vektori upravo pčele. Zaraženi cvet se suši, a bakterija se dalje širi preko peteljke u lišće i grane.

Oboleli delovi se potpuno suše i dobijaju tamno smeđu ili crnu boju. Bakterija prezimljava u rak-ranama ili u pupovima kao skrivena zaraza. Osim insektima, bolest se može preneti vetrom i kišom.

Suzbijanje bakterijske paleži

Dozvoljeni preparati za suzbijane, odnosno sprečavanje ove bolesti na tržištu su na bazi aktivne materije fosetil aluminijum.

Preparat se može koristiti i u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji, a daje odlične rezultate posle svake primene. Osim na zaštitu biljke od bakterija, on povećava i njenu otpornost, a primenjuje se u toku vegetacije.

Primena fungicida na bazi bakra preporučuje se u jesen kada dve trećine lista opadne, kada se najviše sprečava dalje širenje bolesti ako je bilo tokom vegetacije.

Sušenje cvetova i grančica

Bakterijska palež jabučastog voća spada u red novijih oboljenja i posle čađave krastavosti jedno je od najznačajnijih. Na svu sreću voćari uspevaju da preventivno spreče njenu pojavu. Ove godine se javljala na pojedinim voćnjacima gde se zaštita ne primenjuje redovno.

Agronom Siniša Vasiljević, u čijem opisu posla je održavanje i praćenje proizvodnje u nekoliko većih voćnjaka na području Modriče i Odžaka u Republici Srpskoj, navodi kako je u tom kraju najviše zastupljena šljiva čačanska rodna, a u novije vreme podižu se voćnjaci šljive sorte felicija koja ima sve osobine sorte President.

Vesele mašine spremne za šljivu, ali pripazite - preti druga generacija smotavca

"To je konzumna šljiva izrazito krupnog i ukusnog ploda, dobre konzistencije i slatkoće, tako da je rakija od nje izuzetno dobrog kvaliteta", navodi ovaj mladi agronom.

Što se tiče zaštite bilja i s čim se konstantno bori to je monilja, odnosno sušenje cvetova i grančica koštičavog voća, a od insekata šljivin savijač i izrazito veliki napad lisne vaši i u novije vreme stenica.

"U ovom kraju nema mnogo jabučastog voća i ono što ima nisam primetio ove godine nešto značajniju pojavu Erwinie amylovore", ističe Vasiljević, za Agroklub.