Jagoda: Obnavljanje zasada, smena kultura i ušteda na radnoj snazi

U dvorište Vere Vujkovac iz Tolisavca kod Krupnja, zatekli smo pravu malu botaničku baštu, uredno podšišan travnjak, staru kuću koja je pod zaštitom države i što je najbitnije topao i razdragan osmeh ove domaćice.

Već deset godina se bavi uzgojem jagoda, a osim što joj otac traktorom pripremi zemljište za sadnju, sve ostale poslove obavlja i organizuje sama. Usled sve većeg problema pronalaska radne snage Vera skromno priča da je u jednom danu posadila čak 6.000 sadnica jagode. Poređenja radi, žene koje angažuje u sadnji za jedan dan posade najviše 2.500 sadnica.

Kako uspešno zasaditi i odnegovati jagode

"Sa jagodom sam počela veoma skromno, na nekih 10 ari. U mojoj okolini ima desetak proizvođača ovog voća i to mi je delovalo primamljivo. Uvek sam volela da probam nešto novo, da ja proizvodim hranu. Počela sam prvo za nas ukućane da proizvodim, a ako bude viška da to prodajem. Prvi rod bio je odličan, krupna jagoda, dobri prinosi i svidela mi se ta proizvodnja. Nisam zaposlena, pa je taj prvi zarađeni novac od jagode bio podstrek da se ozbiljnije posvetim tom poslu. Svake naredne godine povećavali smo površine i danas je to zasad od 70.000 bijaka", ispričala nam je ova mlada poljoprivrednica, koja je odrasla na selu sa još tri sestre i od malih nogu naučena je da radi ne samo poslove po kući nego i u njivi, a iako mnogi beže od toga, ona uživa u svakom segmentu.

Jedne godine pšenica, druge jagoda

Svake godine obnavlja svoje zasade, jer kvaitet, ističe, zavisi upravo od novog zasada. Jagoda je jedna od retkih voćnih vrsta ako ne i jedina, sa kojom pun rod ostvarite u prvoj godini sadnje. 

"Zasad u drugoj godini ima manje prinose i nema tu krupnoću i zato svake godine menjamo. Zasad koji je doneo rod krčimo i sadimo nove živiće. Jedino tako imamo kontinuitet u prinosima i kvalitetu. Najbitnije je jagodu posaditi rano i sa zdravim sadnim materijalom. Ja koristim frigo živiće. Trudimo se da svake godine jagodu posadimo u intervalu od 10. do 20. avgusta i kod nas je od prvog dana zastupljena letnja sadnja", kaže naša sagovornica i dodaje da je više razloga za to, a pre svega što već sledećeg proleća imaju pun rod koji je dosta krupniji i kvaliteniji nego jagode posađene u proleće.

Uzgoj jagoda u tunelima - veći prinosi i više cene

"Mi praktikujemo i da parcelu na kojoj je jagoda donela rod svake godine odmorimo, tako da obavljamo smenu kultura, jedne godine sejemo pšenicu, a naredne jagodu. Mnogo su bolji prinosi u tom sučaju."

Radovi po berbi ne prestaju

Najviše problema u prvim godinama bilo je sa bolestima, dok nije naučila od čega treba štiti jagodu i kojim preparatima. Eksperimentisala je i sa sortimentom, počela je sa sortom kleri, a pored nje danas su tu i sorta džoli, sibiles, sirija koja je više industrijska jagoda, ali je hladnjače u ovom kraju rado otkupljuju i sorta aprika. 

Proizvodna godina za nama donela je poljoprivrednici iz Tolisavca dobre prinose, a ovih dana privodi kraju i radove u zasadu. Jagoda je posađena na vreme, jedno plevljenje trave je odrađeno, očekuje je drugo i naravno zaštita. Naglašava da po berbi ne prestaju radovi, naprotiv - kakve uslove jagodi obezbedite posle berbe i sadnje tako će vam ona uzvratiti naredne godine.

"Ova godina bila je dobra po pitanju prinosa, brali smo dnevno po 1.000 kilograma i verujte svi poslovi oko jagode su mi lakši sem prodaje. A ne toliko ni prodaja koliko prevoz jagoda do otkupnih mesta. Jako nam je loš put, kombijem nekad idem i po dva puta na otkup, a jagodi nikako ne odgovara to truckanje i treskanje u prevozu. Gubi svoju upotrebnu vrednost i tada zaista imamo probema sa prodajom. Niko neće da kupi jagodu koja je promenila svoj izgled", ističe i dodaje da je tada prodaju kao industrijsku, ali se trude da ispoštuju kupce, koji su poslednjih godina uglavnom iz Rusije i kada jagoda zadovoljava njihove kriterijume nemaju problema sa prodajom.

Rešenje za plasman jagode - tezge na ulicama?

"Ove godine je čak i cena bila odlična ugavnom smo je prodavali po 150 dinara, najniža je bila 120 dinara." 

"Teško je, ali ja ovaj posao volim"

Smatra i da cena od 120 dinara nije loša pod uslovom da veliki deo poslova obavljate sami, a ne da plaćate radnike koje naša sagvornica sama dovozi do svog imanja, što je dodatni trošak, zato sve što može, sama i uradi. Proširenje proizvodnih površina nije joj u planu, pre svega jer svake godine obnavlja zasade, a svako povećanje iziskivalo bi potrebu za dodatnim radnicima koje i ovako teško pronalazi.  

"Teško jeste u ovom poslu, često obaveze po kući ne mogu da završim. Ustajem u pet svako jutro kada je sezona berbe i bude dana kada je stvarno teško, ali sve to nekako prevaziđem. Zbog dece i roditelja, oni su mi bezrezervna podrška. Svakom mom uspehu se raduju i zajedno planiramo svaki naredni korak. A uvek nađem dan kada ću odmoriti. Ali iskreno ja ovaj posao jako volim i selo uopšte", rekla je Vera Vujkovac.