Intenzitet staklavosti jabuke smanjite ranijom berbom

Neparazitske bolesti ili oštećenja na plodovima jabuka, nastaju zbog niskih ili povišenih temperatura, nedostatka ili viška vlage u zemljištu i vazduhu, manjka ili viška sunčeve svetlosti, olujnih vetrova, nedostatka ili viška hranljivih materija, toksičnosti određenih elemenata u zemljištu ili atmosferi.

Takođe, javljaju se i usled neodgovarajuće pH vrednosti zemljišta, fitotoksičnosti sredstava za zaštitu bilja. Ova oboljenja, izazvana nepovoljnim uslovima, doprinose pojačanoj osetljivosti biljaka prema patogenima, posebno u stresnim situacijama, objašnjava Gordana Cvetković master inženjer zaštite bilja, iz PSSS Niš.

Mraz uzrokuje raspukline na plodovima 

Niske temperature tokom zime najčešće ne izazivaju poremećaje, ali niske temperature nakon kretanja vegetacije mogu oštetiti pupoljke, listove, cvetove i plodove. U zavisnosti od faze razvoja plodova, dolazi do različitih oštećenja. Ako je do mraza došlo ubrzo nakon zametanja plodova, oni pucaju na različite načine. Jak mraz nakon zametanja plodova može uzrokovati pojavu dubokih raspuklina na plodovima.

U slučaju pojave slabijeg mraza, plodovi pucaju, a na takvim plitkim raspuklinama razvija se plutasto tkivo. Ako je mraz nastupio kasnije, dolazi do stvaranja mrežastog plutastog tkiva u obliku prstena, najčešće uz čašicu ploda. Tako oštećeni plodovi od mraza dalje se razvijaju i rastu, a na njima ostaje mrežasti plutasti sloj tkiva u obliku prstena.

Zašto je važna zelena rezidba jabuke

Kada je suša u fazi formiranja pupoljaka, rod će biti manji

Stres od visokih temperatura često je povezan sa nedostatkom vlage u zemljištu pa tada jabuka trpi od suše. Listovi gube turgor, izgledaju uvelo, menjaju boju u žutu, a zatim posmeđe i prerano otpadnu. Biljka pod uticajem suše odbacuje plodove, a nedozreli plodovi opadaju prerano pa rod može da bude znatno smanjen. Ako se sušno razdoblje poklopi sa fazom
formiranja cvetnih pupoljaka, rod će u sledećoj godini takođe biti smanjen. Često se u ovakvim slučajevima prekasno počinje sa navodnjavanjem pa dolazi do pucanja plodova zbog prevelikih količina vode.

Oštećenja od visokih temperatura i jakog sunčevog svetla mogu da se vide na listovima i plodovima u obliku većih ili manjih ožeglina. Ta pojava izraženija je na južnim delovima krošnje, koji su jače izloženi suncu. Do manjih ožeglina može da dođe nakon letnje rezidbe kada plodovi ostanu direktno izloženi suncu.

Osetljive su sorte mekog mesa ploda

Tokom leta česta je pojava jakih vetrova praćenih gradom, koja osim ostalih biljnih delova oštećuju i plodove. Staklavost plodova proizvođači retko primećuju. Ta oštećenja mogu se primetiti na preseku ploda. Pojedini delovi su i prozirni. Ređe su zahvaćeni delovi ploda ispod pokožice. Tada se kroz pokožicu primećuju tamnozelene mrlje. To je tipični fiziološki poremećaj mladih i slabo rodnih stabala na koja je odnos lisne površine i broja plodova nenormalno velik. Prema tome, pojavi staklavosti pogoduju svi činioci koji pogoduju razvoju relativno velike lisne mase u odnosu na broj plodova. 

To su, primera radi, prejako đubrenje azotom, previše proređivanja plodova, jak rez i drugi faktori. Kod rodnih stabala jabuka staklavost mogu izazvati visoke temperature i jako sunčevo osvetljenje tokom zrenja plodova. Pojava je češća kod plodova na južnoj strani krošnje, koji su jače izloženi visokim temperaturama i jakom sunčevom svetlu. Česta je pojava staklavosti na plodovima na kojima se pojavljuju i ožegotine od sunca. Osetljive su sorte mekog mesa ploda, kao na primer jonatan. Kod tih sorti, ovaj poremećaj može nestati tokom nekoliko meseci skladištenja, naročito ako nije vrlo izražen. Ako se javlja u jakom intenzitetu, treba očekivati posmeđenje mesa oko semenjače ploda, smekšavanje centralnog dela i propadanje plodova tokom skladištenja. Intenzitet pojave staklavosti može da se smanji ranijom berbom. Tok dozrevanja treba pratiti i kod pojave prvih znakova staklavosti na preseku ploda. Tada treba odmah započeti berbu. Kako je staklavost plodova u tesnoj vezi sa nedostatkom kalcijuma u plodu, ta pojava može da bude dobar indikator za tzv. gorke pege.

Nedostatak kalcijuma uzrokuje tamne pege

Gorke pege mogu da se pojave tokom skladištenja, ali one nastaju i u voćnjaku zbog nedovoljne ishrane ploda kalcijumom. Jak nedostatak kalcijuma u plodu javlja se u sušnim godinama. Pege se obično nalaze neposredno ispod pokožice pa se na površini ploda pojavljuju prvo tamnozelena, a zatim smeđa udubljenja. Često su gorke pege rasute po mesu ploda, naročito u području čašice. Mogu se primetiti već prilikom berbe ili tek nakon određenog vremena u skladištu.

Sorti koje su imune na ovo oboljenje, nema.

Najuspešniji način smanjenja razvoja ovog oboljenja u voćnjaku jeste dobra obezbeđenost voća vodom, balansirano đubrenje i prskanje sredstvima na bazi kalcijuma u više navrata. Tretiranje treba sprovoditi sa velikom količinom vode i pri tome treba paziti da čitava površina plodova bude pokrivena.

Fitotoksično delovanje sredstava za zaštitu bilja može da izazove oštećenja na plodovima i tada dolazi do promene boje u svetlo smeđu, koja se širi u obliku mrežavosti po plodu.