Hidroponski uzgoj jagode - dobar kvalitet ploda i ušteda na radnoj snazi

Da se značaj i prednosti hidroponskog sistema uzgoja jagoda prepoznaju u Srbiji pokazuje proizvodnja ove voćne vrste u porodici Nikole Stojanovića iz Velike Krsne koji se za sistem uzgoja jagoda na visokim gredicama opredelio pre nepune dve godine.

Poljoprivreda je Nikoli poznata od detinjstva, njegova porodica dugo je u ratarstvu, a sa voćarstvom je počeo da se upoznaje u septembru 2018. godine. Na pitanje zašto baš jagoda i zbog čega hidroponski uzgoj, Nikola kaže da je jagoda odgovarajuća, jer se može nesmetano baviti i dalje ratarstvom, a da uzgoj na visokim gredicama pruža više prednosti u odnosu na jagode koje se sade u zemlji.

Hidroponika - najsavremeniji način gajenja biljaka

"Berba se odvija u mesecu kada nemamo puno posla oko ratarskog dela. Hteli smo da ubacimo nešto novo, putujemo dosta i često sam imao priliku da u inostranstvu vidim različite poljoprivredne proizvodnje, te sam hteo da savete tih proizvođača i ono što sam naučio u razgovoru sa njima primenim u svojoj proizvodnji. Pod hidroponskim sistemom jagoda najbolje funkcioniše", primetio je Nikola.

Ovakav sistem isplati se za dve do pet godina

Sve jagode nalaze sa na visini od jednog metra, a u Nikolinoj proizvodnji ima mesta za oko 16.000 sadnica. Trenutno na svom imanju uzgaja 14.000 sadnica. Sve sadnice dolaze iz Italije, a on ih otkupljuje od preprodavca u našoj zemlji. Iako su početna ulaganja, kako kaže, velika, ovakav sistem proizvodnje može se isplatiti za dve do pet godina. Naš sagovornik je za sada, kaže, zadovoljan.

"Ovakav uzgoj je dobar jer se dosta uštedi na radnoj snazi, hemiji i prihrani. Ako je za jagodu koja se uzgaja na zemlji potrebno desetoro ljudi za ubiranje ploda, meni je dovoljno svega dvoje za isti posao. Kada pada kiša, jagoda je zaštićena i nakon prestanka padavina može odmah da se bere jer je čista, nije blatnjava, nema truleži i nema potrebe da se prska. Može se jesti odmah iz voćnjaka."

Plodovi zaštićeni od raznih štetočina

Ishrana je kontrolisana, te biljka dobija tačno koliko joj je potrebno. Kako bi ta procena bila još tačnija, planira da ugradi računar koji će sam kontrolisati koliko hrane je potrebno biljci. Hidroponski uzgoj štiti jagodu i od različitih štetočina.

"Oni koji imaju jagodu na zemlji imali su problema i sa krticama koje uništavaju plod, sa pticama, ima i zmija. Kod nas je plod maksimalno zaštićen od toga", uvereva naš sagovornik.

Dobar kvalitet roda samo dok ima vode

Kvalitetom je, ukazuje, veoma zadovoljan, ali je neophodno da jagoda uvek ima dovoljno vode.

"Kvalitet je odličan dok ima vode. Imali smo malo problema sa navodnjavanjem, jer se dešavalo da nestane vode u bunaru, te jagoda to odmah oseti i onda se mora konstantno zalivati. Pripremamo se za sledeću godinu kako ne bismo imali takvih nedostataka."

Hidroponika u kući - sobne biljke koje mogu da rastu u vodi

O ovogodišnjem rodu još uvek ne može da govori jer sezona i dalje traje.

"Ne znam koliko će biti ove godine, ali sam prošle godine imao 500 grama po živiću. To svakako zavisi od sorte, neke daju 500 grama, neke kilogram po živiću", kaže Nikola.

Fokusiran na prodaju marketima i hladnjačama

Među 14.000 njegovih sadnica nalazi se šest sorti jagoda, ali su se alba i aprika najbolje pokazale.

"Lakše se beru, plodovi su krupniji. Najbrže su mi za branje i po izgledu su mi najbolje. Pojedine sorte su kod mene slatke, dok pri uzgoju na zemlji nisu u toj meri."

Jagode sa njegovog imanja odlaze u jedan veći market u Aranđelovcu, a takođe ih prodaje i hladnjači. Na pijaci se do sada nije pojavljivao, ali je interesovanje izazvalo predstavljanje na instagramu i fejsbuku.

"Pošto sam objavljivao slike na fejsbuku i na instagramu imao sam potražnju, pa sam i tako malo prodavao, ali sam fokusiran na market i na hladnjaču. Pakujem u pakovanja od pola kilograma."

Počeo sa 500 dinara, sada prvu klasu prodaje po 200 za kilogram

Podsetimo da je cena jagode na početku sezone bila oko 400 dinara po kilogramu što je išlo na ruku proizvođačima, međutim, pad cene na 150 do 200 dinara po kilogramu na mnoge je znatno uticao i to ne dobro. Ipak, Nikola kaže da je realna cena 2,5 do tri evra navodeći da ga ovaj pad cene nije značajno pogodio upravo zbog prednosti uzgoja na visokim gredicama i uštede novca u nekoliko segmenata proizvodnje.

Cena jagode prepolovljena, izvoz usporen?

"Nije mi potrebna velika radna snaga, pa imam uštedu na tome. Počeli smo sa cenom od 500 dinara, sada je prodajemo za 200 dinara. Prvu klasu plasiramo po toj ceni, dok onu koja je sitnija i ide za preradu prodajemo i za 100 dinara", ističe Nikola.

Krizu sa korona virusom kada je u pitanju uzgoj jagoda, dodaje, nije osetio jer je prodaja počela nakon završetka vanrednog stanja.

Takođe, nevreme praćeno jakom kišom i gradom, koje je nedavno pogodilo veliki deo Srbije i uništilo dosta poljoprivrednih useva, nije poremetilo njegovu proizvodnju upravo zbog odignutosti od zemlje i zaštite plodova koje obezbeđuje hidroponski sistem.