Folijarna prihrana voća

Folijarna prihrana podrazumeva snabdevanje putem lista mladice ali i ploda, čime se omogućuje brzo i lako snabdevanje hranivima. Visoku opravdanost folijarne prihrane čine njeni rezultati u prilikama smanjenog ili onemogućenog dotoka hraniva iz korena.

Uzroci slabog usvajanja hraniva putem korena mogu biti brojni: nedostatak vlage - suša, niske temperature, neplodno zemljište, visok stepen vezanja hraniva u zemljištu, gubici u procesu ispiranja, niske temperature zemljišta kao i povređen ili bolestan korenov sistem. Isto tako visoke temperature i intenzivan rast iscrpljuju voćke i nameću potrebu za dodavanjem mikro i makro hraniva putem rastvora.

Fertina s mikro i makro hranivima

U svojoj paleti, Petrokemija nudi hraniva u vidu rastvora Fertine koje u svom sastavu sadrže makro, sekundarna i mikro hraniva. Od osnovnih makro hraniva to su azot (N), fosfor (P2O5), kalijum (K2O), od sekundarnih kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg) te mikrohraniva bor (B), gvožđe (Fe), bakar (Cu), mangan (Mn) i cink (Zn). Ova hraniva često nedostaju u ishrani biljaka i neophodna su za postizanje dobrog kvaliteta, sigurnih i visokih prinosa uzgajanih kultura.

Fertina V snabdeva biljku i plod makro i mikro hranivima. Sadrži azot (N) 4%, fosfor (P2O5) 7%, kalijum (K2O) 9%, bor (B) 0,2%, bakar (Cu) 0,002%, gvožđe (Fe) 0,02%, mangan (Mn) 0,01%, cink (Zn) 0,02%. Namenjena je upotreba za svo voće. Primenom Fertine V postiže se veći i kvalitetniji plod, veći sadržaj suve materije i bolja obojenost plodova.

Prskati u jutarnjim ili večernjim satima

Kod mladih voćki osigurava pravilan rast i razvoj vegetativnih organa uz brzo snabdevanje lako pristupačnim hranivima. Isto tako, primenjuje se i nakon većih stresnih situacija poput suše, bolesti, grada kada je potreban brz oporavak voćke. Prva primena Fertine V sledi nakon formiranja lisne mase. Sledeća tretiranja mogu se obavljati na svakih 10-14 dana. Prskanje se obavlja 2%-tnom koncentracijom (2 litre Fertine V na 100 litara vode). Broj prskanja kreće se od 4-8 puta. Primenjivati se može zajedno sa zaštitnim sredstvima, a prskati treba u jutarnjim ili večernjim satima, nikako po jakom suncu.

Fertina Ca je nezaobilazna u uzgoju voća na kiselom zemljištu, a posebno kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, breskve i kajsije (marelice). Predstavlja izvor azota (N) 8% i kalcijuma (CaO) 12%. Učestalom primenom Fertine Ca postiže se čvrst i zdrav plod, a na taj način umanjuje se i sprečava pojava lenticelarnih i gorkih pega, smeđe obojenosti plodova, staklavost i kasnije propadanje plodova. Plodove prskamo Fertinom Ca 14 dana nakon zametanja pa sve do berbe u koncentraciji 1-2% rastvora (1-2 litre Fertine Ca na 100 litara vode).

Fertina B za pravilan rast i razvoj

Fertina B predstavlja izvor bora (B) 4% i azota (N) 3%. Bor utiče na pokretljivost polena, a time i na bolju oplodnju. Osim oplodnje, bor iz Fertine B omogućuje pravilan rast i razvoj ploda. Pri nedostatku bora plodovi voća su sitni, nerazvijeni s deformacijama i plutastim naborima. Prskanja Fertinom B u toku razvoja ploda povećavaju nakupljanje suve materije, šećera i ulja što doprinosi boljem kvalitetu plodova. Prva primena Fertine B kod voća, sledi pre cvetanja (u stadijumu pupoljaka) dok sledeće 1-4 primene u toku rasta ploda.

Optimalnom prihranom voćki Fertinama putem lista i ploda omogućiće se neprekidno snabdevanje biljnim hranivima čime se osigurava optimalna snaga rasta i kvalitetni i zdravi plodovi.

Fertinom Fe protiv žutih listova

Fertina Fe predstavlja rastvor 6% gvožđa (Fe) i namenjena je za suzbijanju protiv žutih listova usled nedostatka gvožđa. Primenom Fertine Fe omogućuje se intenzivnija obojenost zelenom bojom kod pojedinih sorti jabuke (Granny Smith). Na karbonatnim zemljištima gde je gvožđe nedostupno biljci, voćke ostaju blede, slabije kondicije, uz smanjeni rast cvetnih pupoljaka i sa sitnim i manje sočnim plodovima. Fertinom Fe se omogućuje kontinuirano snabdevanje gvožđem, nesmetan razvoj ploda, krupan i intenzivno obojen plod. U slučaju hloroze potrebno je obaviti prskanje s Fertinom Fe u koncentraciji 0,2% (kod voćki) na svakih 14 dana do nestanka simptoma žutih listova.

Fertina R sadrži makro i mikro hraniva (10% azota, 5% kalijuma, 2% magnezijuma, 0,5% bora i 3% cinka). Može se nadopunjavati s Fertinom Fe i Fertinom B na karbonatnim zemljištima, ali i tamo gde nedostaje cink. Primenjuje se u 2% rastvora 2-6 puta u toku vegetacije.

Za više informacija o prihrani voća, obratite se kompaniji Petrokemija na jedan od niže navedenih kontakata.