Dragiša Stojilković se radovao proizvodnji kupine, a sada je daje u bescenje

Dragiša Stojilković iz Aleksandrovca kod Vranja i ovog avgusta bere svoju kupinu zasađenu na 23 ara, predaje je hladnjačaru, ali još uvek ne zna otkupnu cenu. Kada će je saznati i kolika će ona biti to ni sam ne zna. Zbog toga ne spava mirno. Ovo pogotovo posle saznanja da su maline u Srbiji otkupljivane po ceni od 80 do 100 dinara i da je cena preko noći pala na 35 dinara za kilogram. Nastalu zavrzlamu oko otkupa on ne ume da objasni, ali mu je jasno da je sve ovo proizvod monopolističkog dogovora otkupljivača sa ciljem da opljačkaju seljaka.

"Ovo je problem koji ne sme da trpi odlaganje. Toliko je ozbiljan da u njegovo rešavanje moraju da se uključe i najviši državni organi. Ovo tim pre, što imamo situaciju da jedna manjina - hladnjačari, pljačka većinu - proizvođače kupine i enormno se bogati. Upravo ta manjina je prošle godine otkupljivala kupine po ceni od 35 do 40 dinara po kilogramu, a izvozila po ceni od 180 do 250 dinara," kaže Dragiša. 

Prema njegovim informacijama sve količine su prodali i u skladištima nije ostalo ništa. "Na tržištu vlada pravilo da kada jedne robe nema dovoljno onda ona mora da ima najveću moguću cenu. To se, međutim, u slučaju kupine nije dogodilo i sve to ukazuje na činjenicu da u lancu proizvodje, otkupa i prodaje kupine nešto debelo ne valja," kaže rezignirano Dragiša.

Kupinu zasadio da pomogne deci

U proizvodnju kupine on je ušao pre nekoliko godina i to sa ciljem da dođe do dodatne zarade kako bi pomogao dvojici sinova, od kojih je jedan zasnovao svoju porodicu i podario mu dva predivna unuka koje on voli najviše na svetu.

Kupinu sorte tri krune zasadio je na njivi pored kuće. Plodna moravska zemlja bogata vodom učinila je da se svih 650 korenova kupina odmah prihvate, narastu za nekoliko godina i formiraju kupinjak kome se svi dive. Čuvao ga je Dragiša od bolesti i štetočina kako je znao i umeo. To mu nije bilo nimalo teško, jer je ova biljka laka za održavanje i otporna na bolesti.

Konsultovao je i stučnjake o uzgoju kupine i sve njihove savete primenjivao u praksi. Radovao se svakom uspehu u kupinjaku. To raspoloženje nije mogla da mu pokvari čak ni rutava buba koja mu je zadavala veliki problem, jer je morao ručno da je sakuplja zbog toga što se ona ne može uništiti hemijskim preparatima. Međutim, kada je prošle godine stigla prva berba za branje i kada mu je vlasnik hladnjače ponudio otkupnu cenu za kilogram kupine od 25 do 30 dinara prestao je da se raduje.

"I on sam se postideo ponuđene cene videvši da sam mu doneo kupinu vrhunskog kvaliteta. Njegova reakcija me nimalo nije začudila, jer je plod kupine sorte tri krune koju proizvodim u berbi veličine srednjih oraha, sočna je i topi se u ustima. Odlična je za spremanje soka, džema, slatka i raznih drugih poslastica," kaže Dragiša. 

Uspešno održana izložba posvećena kupini u Stavama

Po većoj ceni kupinu ponudio vlasnicima vranjskih piljara

Kupina veoma prija ljudskom organizmu jer obiluje vodom, dijetetskim vlaknima, vitminom C, vitaminom K i ima energetsku vrednost i zato je zdravstveni radnici preporučuju u ishrani svih uzrasnih grupa u svim zdravstvenim stanjima. "Stručnjaci kažu da se sa konzumiranih 100 grama kupina unese 25% preporučenog dnevnog unosa vitamina C i 19% preporučenog dnevnog unosa vitamina K," ističe Dragiša.

Nezadovoljan otkupnom cenom, a svestan kvaliteta svoje robe on je tada odlučio da je po većoj ceni ponudi vlasnicima vranjskih piljara. Ovaj potez delimično je urodio plodom. Od preostalih kupina napravio je vino i rakiju i tako maksimalno iskoristio celokupan rod. Kupinovo vino je tada napravio prvi put u životu i ispalo je fantastično.

Celokupan prošlogodišnji rod on je ubrao uz pomoć porodice, prijtelja i familije. Svima njima je uloženi trud kompenzovao kupinama. Radnike nije mogao da angažuje jer mu se to nije isplatilo.

U kupinjak uložio svo svoje znanje i umeće

Ni ove godine sebi u berbi nije mogao da priušti sezonske radnike zbog niske otkupne cene. Kupinu i sada bere sam sa porodicom trudeći se da na vreme obere stasali rod koji ove godine neće biti manji od šest tona. Nadajući se boljoj ceni i još boljoj zaradi u kupinjak je uložio svo svoje znanje i umeće.

Godina je bila takva da je kupinu mogao da proizvede bez upotrebe hemijskih sredstava. On, inače, kad god to može izbegava primenu hemijske zaštite. Planirao je Dragiša da deo novca uloži i u zasenu kupinjaka. Sada kada muku muči sa niskom otkupnom cenom ta investicija mu ne pada napamet. Po glavi mu se sve više vrzma pomisao da posle berbe poseče kupinu i batali ovaj posao.

"Kada sam podigao ovaj zasad imao sam druge planove. Mislio sam da ću sa kupinama bolje da prođem na tržištu jer u Pčinjskom okrugu ovom proizvodnjom se bavi svega petanestak proizvođača. Ovo što se dešava sa otkupnom cenom kupina je velika sramota za državu," kaže Dragiša. Dodaje da na ovaj način teraju seljake da kako kaže batale zemlju, jer na njoj ne mogu da zarade ni za hleb.

"O perspektivi mladih ljudi da i ne govorim. Oni, pogotovo neće da rade za džabe. Nije ni čudo što nam deca masovno odlaze u inostranstvo, trbuhom za kruhom," ljutito će Dragiša i podseća nadležne da seljak ovakve ujdurme više ne može da trpi.