Kreč je ključan za kvalitetnu dezinfekciju rupa u koje će biti posađene voćke, ali nije dobro da sa njim krečite voće kada krenu sokovi u deblu jer neće biti efekta.
Jesen i zima prava su godišnja doba za sadnju voćaka, ako nisu previše niske temperature. Bolje je da sadite voće tada nego u proleće kada zemlja obično smrzne, do dubine od 30ak centimetara i slabiji je procenat primanja voća.
Rupe za sadnju voća najbolje je kopati krajem avgusta ili u septembru, kako bi zemlja do novembra ili januara mogla da izmrzne i da se uništi većina patogena koji prezimljavaju u plićim slojevima zemljišta. Za sadnju jabučastog, koštičavog i jezgrastog voća (osim oraha) dovoljne su rupe dubine od 50 centimetara, a širine 40 do 50 centimetara. Važno je da koren ima dovoljno prostora za razvoj tanjih korenčića koji apsorbuju hranljive materije.
Najvažnije je da na isto mesto, u istu rupu koja je proširena, a u kojoj je bila npr. šljiva, opet ne posadite šljivu. U vrlo malo slučajeva nova sadnica nesmetano će da se razvija jer u zemlji ipak ostane bar malo patogena, spora gljivica, bakterija i slično koje mogu da zaraze voćku. Ako nemate izbora, neka nova rupa bude bar jedan metar udaljena od stare, a ako želite da posadite baš u tu rupu, bolje je da umesto šljive posadite jabuku ili krušku, koje spadaju u jabučasto voće i otporne su na većinu bolesti koje zahvataju šljivu.
Dakle, nakon koštičavog voća na isto mesto ne treba ponovo saditi koštičavu voćku već jabučastu ili jezgrastu. I obrnuto.
U iskopane rupe najbolje je staviti kreč, gašeni ili negašeni jer je utvrđeno da je jedno od najboljih sredstava za dezinfekciju. Osim toga, naša zemljišta uglavnom su kisela i kreč će da poboljša pH vrednost zemljišta.
Ako kreč ubacite u rupu u ranu jesen, do zime će da obavi posao, ali obratite pažnju da se prilikom sadnje pokrije dno rupe sa stajnjakom i zemljom, da koren ne dođe u kontakt sa krečom.
Postoji mogućnost da, u slučaju intenzivnih padavina tokom jeseni i zime, na dnu rupe ostane voda. U takve rupe nemojte saditi voćku jer može da dođe do zasićenja, odnosno, gušenja korena jer prilikom utabavanja zemlje oko sadnice, ta voda zna da se pojavi na površini i da “uguši“ koren. Nakon jesenje sadnje, poželjno je da se sadnica zalije vodom, ali najviše pet litara/sadnom mestu jer u tlu već ima vode ako nije bila sušna jesen. Veće količine vode mogu da naštete biljci.
Sada je krajnje vreme i da se obavi krečenje voćnjaka. Pet kilograma gašenog kreča stavi se u 20 litara vode, doda se 200 grama sumpora i pola kilograma soli, da se kreč sporije ispira sa površine debla i ramenih grana. Nemojte krečiti stabla i ramene grane u martu ili aprilu jer tada su krenuli sokovi i kreč nema nikakvog efekta tj. neće usporiti kretanje vegetacije i smanjenje rizika od šteta prouzrokovanih mrazom.
Tagovi
Autor
