"Situacija je loša u Vojvodini, dok su najbolji rezultati u okolini Beograda. Kreću se od oko 20 tona po hektaru, u nekim voćnjacima čak i malo više od toga. "Veliki broj zasada dosta je nastradao. Takva je situacija u Slankamenu, u ravnici, u Subotičko-horgoškoj peščari, zatim oko Bele Crkve i uopšte na lokalitetima gde se tradicionalno gaji breskva”, objašnjava Vladislav Ognjanov.
Berba breskve trenutno je na polovini, a prinosi se razlikuju. Generalno su, ocenjuje Vladislav Ognjanov sa Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu, zadovoljavajući, a na rod su uticali rani prolećni mrazevi.
"Breskva je najgore prošla u ravničarskim predelima gde je grad dosta oštetio zasade. Situacija je loša u Vojvodini dok su najbolji rezultati u okolini Beograda. Kreću se od oko 20 tona po hektaru, u nekim voćnjacima čak i malo više od toga. Veliki broj zasada dosta je nastradao, takva je situacija u Slankamenu, u ravnici, u Subotičko-horgoškoj peščari, zatim oko Bele Crkve i uopšte na lokalitetima gde se tradicionalno gaji ovo voće", objašnjava Ognjanov.
Među proizvođačima čiji su voćnjaci pogođeni gradom je Nikola Vujić iz Vinče. Od dva hektara pod breskvom, kaže, polovina je oštećena ovom vremenskom nepogodom što će uticati i na plasman.
"U parcelama u kojima je bilo grada ima znatnih oštećenja, ta roba nije čista i to odmah desetkuje cenu, a takvi plodovi neće moći da idu za izvoz koji već desetak godina imamo ka Rusiji. Tamo gde breskve nisu oštećene, prinosi su dobri - 20 do 30 tona po hektaru, a kvalitet je odličan. Samim tim, za taj rod je i cena bolja. One neoštećene za sada prodajemo za oko 50 dinara po kilogramu, a one koje nisu u dobrom stanju za 25 do 30 dinara po kilogramu. Cena od 50 dinara je dobra, ali bi najrealnija bila oko 60 do 65 dinara", ukazuje Vujić.
Ukupan rod, kaže Ognjanov, teško je za sada proceniti i zbog činjenice da je berba tek na polovini, ali i zbog smanjenih zasada u poslednjih nekoliko godina.
"U reonima u kojima se najviše gajila, neretko se vide napušteni zasadi, a na to je uticala vrlo nestabilna cena u poslednjih nekoliko godina. Breskva je vrlo tražena roba i sada je deficitarna, to pokazuje i cena na tržštu. Cena za nektarinu je od 60 do 65 dinara po kilogramu, breskva nešto manje košta. Ima veoma dobar kvalitet, tvrda je, dobra za transport i potpuno obojena", navodi on.
Ipak, plodovi ne smeju biti ubrani prerano, ali ne treba ni kasniti sa tim. Ukazuje da je greška mnogih domaćih proizvođača to što ih beru znatno ranije od tehnološke zrelosti.
"Plodovi moraju da se uberu najdalje pet dana pre tehnološke zrelosti i ne smeju ni puno kasnije jer onda postanu mekani i ne mogu da se transportuju kako treba zato što nemaju tu tvrdoću. Veliki deo robe se prodaje u supermarketima koji su vrlo komplikovani, gde prodaja zahteva određen period vremena do dolaska na policu, tako da bi ih trebalo brati pre tehnološke zrelosti", objašnjava ovaj stručnjak.
Kada su u pitanju bolesti, Ognjanov objašnjava da je breskva vrlo otporna i da se veoma lako štiti. Međutim, napušteni zasadi, vrlo su ozbiljna jezgra zaraze.
"Neke bolesti su ranije vrlo lako rešavane, a sada prave štetu čak i u vreme berbe i malo se to komplikuje, ali na sreću vodeći proizvođači jako dobro prate savremene trendove i preparate i do sada nisam video nekih velikih problema. Breskva se znatno manje prska u odnosu na krušku i jabuku sa manjim brojem sredstava i manjim brojem tretmana, što je za proizvođače olakšavajuće", kaže profesor.
U procesu proizvodnje, kaže Nikola, ključna je saradnja sa stručnjacima, konsultacija sa zaštitarima i pravovremena i adekvatna reakcija na promene.
"Mi imamo zaštitara i bez njega ne bismo ništa mogli da uradimo. On dolazi u zasade jednom u 10 do 15 dana, prati situaciju, daje nam savete i ukazuje koje preparate i na koji način da primenimo", navodi on.
Smatra da je za uspeh u proizvodnji važno odabrati prave sorte, izabrati one koje su rodne i kvalitetne, zatim na odgovarajući način održavati voćnjake i kao treću stavku navodi plasman.
"Može se živeti dobro od ovoga, ali mislim da će čitava naša proizvodnja da se smanji i da se svede na površine koje može da iznese sama porodica. Nije problem ni platiti radnika, problem je u nedostatku radne snage, a prosek godina onih koji rade je oko 60 godina", ukazuje Nikola.
Osim što se iz različitih razloga smanjuju zasadi pod breskvom, Ognjanov ukazuje i da se dosta proizvođača ovog voća u Srbiji preorjentisalo na proizvodnju nektarine koja ima i nešto bolju cenu.
Tagovi
Autorka
