Borba protiv mrazeva položajem voćnjaka i nadmorskom visinom?

Na području grada Bora pod voćnjacima je više od 650 hektara. Aktuelne vremenske prilike sa čestim jutarnjim mrazevima doprinele su da je kajsija koja i najranije cveta znatno oštećena u ovoj fazi razvoja. Cvetanje je počelo i među breskvama, šljivama i višnjama, tako da su, generalno ranije sorte koštunjavog voća, ove sezone znatno ugrožene usled niske temperature, posebno tokom jutra.

Procenjuje se da će zbog mraza, rod voća biti smanjen i do 40 odsto. Kako bi zaštitili voće, voćari najčešće pribegavaju paljenju guma, granja i ostalog sporogorećeg materijala.

Zadimljavanjem podigli temperaturu

Daniel Čorboloković iz ovog grada Istočne Srbije, tokom proleća kada je moguća pojava jutarnjih mrazeva, redovno prati vremensku prognozu, kako bi bio spreman da na vreme reaguje i spreči veće oštećenje procvetalog voća.

"Bilo je prolećnih mrazeva, ali na sreću s obzirom na položaj voćnjaka koji je direktno okrenut ka suncu, nismo imali oštećenja. Non stop smo pratili vremensku prognozu. Tokom 10.  i 11. aprila su bili jaki jutarnji mrazevi tako da smo zadimili voćnjak i zadimljavanjem malo podigli temperaturu kako ne bi došlo do izmrzavanja cvetova, a samim tim podigli smo i plodnost voća", kaže Čorboloković i dodaje da je njegovo gazdinstvo u maloj prednosti u odnosu na ostale voćare, zato što geografski položaj i nadmorska visina na kojoj se nalazi voćnjak omogućavaju kasnije cvetanje, pa je tako manja verovatnoća da će doći do izmrzavanja.

Mraz: Voće stradalo, berba povrća će kasniti, ozima žita odolela?

Čorbolokovići su 2015, godine na 70 ari zasadili voćnjak sa dve stotine sadnica, pretežno šljiva, ali i po nekoliko desetina jabuka, trešanja, višanja, krušaka i koštunjavog voća.

"Zasadili smo šljivu, i to čačansku rodnu, čačansku najbolju i lepoticu, ima i po neka sterlejka zbog oprašivanja. Što se tiče jabuke, tu su ajdared, grenismit, žuti delišes, a ostalo su kajsije, breskve, trešnje."

Dobra organizacija - pola posla

U ovoj porodici žive četiri generacije. Daniel zbog posla sa suprugom i dva sina živi u Boru, dok njegovi roditelji, baba i deda žive na imanju u ataru sela Brestovac, nadomak grada. Slobodno vreme zamenio je za rad na imanju. Na oko sedam hektara imanja ne postoji ni metar neiskorišćene zemlje. Ističu da je dobra organizacija pola završenog posla.

Osim voćnjaka, deo zauzima višegodišnji vinograd, a na ostatku imanja zasejane su ratarske kulture, povrće koje se ne prska, lucerka, kukuruz, tritikali, ječam, veštačka trava za stoku. U štali imaju tri krave, nekoliko svinja i kokoške. Vredni i radni, planiraju proširenje voćnjaka. 2017. i 2018. godine koristili su subvencije lokalne samouprave za sadnice, a 2019. i 2020.  subvencije su iskorišćene za nabavku opreme za voćarstvo,  balone za rakiju i kace za skladištenje voća.

"Od 2017. koristimo subvencije lokalne samouprave, što je velika pomoć pri kupovini sadnica ili prateće opreme. Povraćaj sredstava od 60 odsto je velika motivacija za proširenje proizvodnje. Planiramo da i ove godine konkurišemo za subvencije kako bi postojeći voćnjak proširili na još 50-ak ari. Najverovatnije ćemo uzeti sadnice kruške viljamovke", kaže naš sagovornik i dodaje da iz dosadašnjeg iskustva sa postojećim sadnicama pokazalo se da je ona najuspešnija, najviše joj pogoduje zemljište, nadmorska visina, klima, vlažnost.

Da li je viljamovka precenjena sorta krušaka?

"Do sada smo voće prerađivali u rakiju kompote, džemove i sokove samo za svoje potrebe. Proširenjem voćnjaka porašće i rod, pa se nadamo i plasmanu gotovih proizvoda na tržište."

Proširenje i zaštitne ograde u planu

Veliku pažnju obraća na agrotehničke mere. Prolećna rezidba, prskanje, freziranje, tretiranje i jesenje oranje. Mladi voćar ističe da je agrotehnička zaštita jako bitna. Pre svega jesenja i prolećna sa bakarnim preparatima koji nisu škodljivi za konzumiranje, ali i preradu voća.

Nadomak njihovog voćnjaka je šuma, pa su srne, zečevi i divlje svinje česti posetioci. Ove godine osim proširenja voćnjaka planira se i postavljane zaštitne ograde, kako bi se umanjila šteta koju nanose divlje životinje.