Borba protiv biljnih patogena trenutno u fazi bubrenja pupoljaka

Biljne bolesti i štetočine prisutne su u voćnjacima i povrtarskim usevima, a iz godine u godinu se primećuje da se pojavljuju sve ranije u sezoni, ali i tamo gde ih ranije nije bilo. Tome su najviše doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti koje su kroz međunarodnu trgovinu i transport omogućile nenamerno prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa.

Praćenje karantinskih bolesti i štetočina

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo, Uprava za zaštitu bilja i biološke laboratorije angažovane od strane ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ove godine sprovode praćenje karantinskih biljnih bolesti i štetočina u valjevskom kraju.

"Karantinske biljne bolesti i štetočine na našem području u određenoj meri su prisutne, ali poljoprivrednici manje obraćaju pažnju na njih, a više se susreću sa ekonomski značajnim organizmima koji su svake godine prisutni u našim zasadima.

Ekonomski značajne biljne bolesti i štetočine prati naša služba za zaštitu bilja i to je prognozno-izveštajna služba. Radi se odgovarajući monitoring i na osnovu toga se daju preporuke poljoprivrednim proizvođačima šta treba da rade", kaže stručni saradnik za zaštitu bilja PSSS Valjevo dr Vesna Janković.

Svake godine voćari se susreću sa ekonomski značajnim organizmima koji imaju svoju ulogu u količini prinosa i za sada se još ne zna kakva će godina biti po tom pitanju.

"Ono što znamo je da je ova zima bila relativno blaga i nije bilo niskih temparatura koje bi mogle smanjiti infektivni potencijal za prouzrokovače biljnih bolesti kao i brojnost jaja insekata i grinja. Ono što sada možemo je da pratimo tu brojnost i u zavisnosti od vremenskih uslova, obaveštavaćemo voćare i druge poljoprivrednike na vreme o merama zaštite koje bi trebalo da se primene u voćnjacima i ratarskim usevima."

Kreće se sa jesenjom zaštitom

Najvažnije je da se dođe do najboljeg odnosa zdravog ploda i maksimalno dozvoljenom ostataku pesticida, kako bi se voće moglo prodati i na domaćem, ali i na inostranom tržištu.

"Dobri i iskusni voćari znaju da zaštita ne počinje sad, ove godine, već je to posao koji počinje na jesen. U nekim zasadima zaštita počinje odmah nakon berbe, a određeni tretmani se rade i kada opadne lišće. Takvi voćni zasadi su ušli u zimu pripremljeni i primenom preparata za zaštitu u tom periodu uticalo se na zimsko prezimljavanje patogena koji su prouzrokovači biljnih bolesti, a to se pre svega odnosi na brojnost jaja insekata i grinja", napominje Jankovićeva.

Faza bubrenja pupoljaka

Poljoprivrednicima sada predstoji zaštita u fazi bubrenja pupoljaka koji će uticati na smanjenje brojnosti patogena za ovu godinu.

"U prvom ovogodišnjem tretmanu, koji se obavlja u feno fazi, odnosno u fazi bubrenja pupoljaka može se uticati na prouzrokovače biljnih bolesti u zasadu šljive i to je rogač šljive. To je šupljikavost lista šljive, monulioza koštičavog voća, razna bakteriozna oboljenja u zasadima maline i kupine, odnosno sprečavanje sušenja lastara, a što se tiče prezimljavajućih formi insekata i grinja, utiče se na smanjenje njihove brojnosti."

Rezidba voća još uvek je aktuelna i to je jedna od mehaničkih mera kojima se suzbijaju prezimljavajući oblici patogena.

"Sa pravilnom rezidbom izbacuju se suve grane i grančice, mumificirani plodovi u kojima pre svega preživljavaju patogeni i u kojima su i insekti i grinje i to je jedna od mera koju naši voćari sada rade."

Preparati na bazi bakra sa mineralnim uljem

Zasadi maline i kupine su još uvek u fazi mirovanja, dok se zasadi šljive nalaze u fenofazi od mirovanja do početka bubrenja pupoljaka.

Sorta stenlej nalazi se u fenofazi mirovanja, a čačanska lepotica i čačanska rodna su u fazi početka bubrenja pupoljaka. U ovom periodu preporučuje se primena preparaza na bazi bakra uz dodatak mineralnog ulja. Tretman treba sprovesti u najtoplijem delu dana, kada je vreme mirno i bez vetra. Biljke treba dobro "okupati", a optimalna temteratura je oko sedam stepeni kako bi se izbegla opasnost od izmrzavanja. 

Kroz program zaštite bilja, u valjevskom kraju, prati se oko 11.000 hektara pod zasadima šljive, 1.350 hektara pod malinom i 1.150 hektara pod kupinom.