Autohtone sorte jabuka otporne i pogodne za preradu - koju gajiti?

U organskoj poljoprivredi oslanjamo se na gajenje sorti otpornih prema uzročnicima bolesti i štetočinama, održavanje plodnosti zemljišta gajenjem pokrovnih useva, azotofiksirajućih leguminoza, biljaka za zelenišno đubrenje; upotrebom komposta i biofertilizatora. Proizvodnja voća po organskim ili integralnim principima nije dovoljno zastupljena kod nas. Autohtone sorte omogućavaju proširenje površina pod organskim voćnjacima, ističe stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Knjaževac Sanja Čokojević.

Za gajenje jabuke po metodama organske proizvodnje neophodno je odabrati lokalitet u kome su agroekološki uslovi povoljni za tu proizvodnju.

Povratak starih sorti: Semena bakvače, kaluđerke i ranke uskoro dostupne svima

Kako je ranije za Agroklub rekla Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta "Okvir života", svaki kraj ima svoje specifičnosti kojih treba da se drži. Ne treba svi da gaje sve, bitno je da postoji geografska specifičnost, jer je to osnova turizma koja se bazira na lokanoj gastronomiji, odnosno agroturizma, koji je u svetu sve popularniji.

Jednako važno je i odabrati sorte koje su manje osetljive na biotske i abiotske faktore. Takve autohtone, stare sorte jabuka možemo videti u dvorištima ili baštama za koje domaćini kažu da ih nikada ne prskaju i da su jabuke ukusne i dugo ostaju sveže.

Najzastupljenije sorte kod nas

Kožara - koja je poreklom iz Nemačke. Njeno stablo je bujno, otvorene krošnje i visoke je rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, kolačastog oblika, rđaste boje, hrapave pokožice. Izraženo je kiselog ukusa, sočna i prijatne arome. Rano cveta, osetljiva je na mraz, sušu i vetar. Sazreva u drugoj polovini novembra. Nema simptoma čađave krastavosti na listu, niti na plodovima u uslovima bez zaštite, navodi Čokojevića.

Budimka - odomaćena sorta za koju se pretpostavlja da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, uskopiradimalne krune. Visoke je rodnosti, a plodovi su srednjekrupni, loptasti, često asimetrični, zelenkastožute boje, sa sunčane strane prekriveni bledim rumenilom. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do polovine maja. Srednje je otporna prema prouzrokovaču pepelnice i čađave krastavosti.

Krstovča - krupanog ploda, zelenožute boje sa dopunskim rumenilom. Meso je sočno i aromatično. Sazreva krajem septembra ili početkom oktobra. Otporna je prema većini prouzrokovača bolesti i štetočina.

Šumatovka - autohtona sorta nepoznatog porekla. Stablo je veoma bujno, uske piramidalne krune. Plod je sitan (50-80 gr), izduženoloptastostog oblika, tanke, zelenožute osnovne boje pokožice, prekrivene tamnocrvenom dopunskom bojom sa sunčane strane. Meso je beličasto, čvrsto, slatkonakiselo. Sazreva krajem oktobra i plodovi se čuvaju veoma dugo (do maja). Otporna je prema prouzrokovaču čađave krastavosti.

Zasadi starih sorti doprinose očuvanju biološke raznovrsnosti i stabilnosti agroekosistema. Pored mogućnosti prodaje u svežem stanju plodovi autohtonih sorti su pogodni i za preradu u sokove, voćno vino, voćno sirće, rakiju, za sušenje, ističe knjaževački stručnjak.