Više od pola veka proizvodi lozne kalemove

Da Srba Tasić iz Donjeg Vrtogoša, kod Vranja, nije kao mlad dečko otišao sa grupom kalemara iz svog sela na kalemljenje u Strumicu, u Severnu Republiku Makedoniju, sada već davne 1963. godine, zasigurno nikada ne bi počeo da se bavi proizvodnjom loznih kalemova. A koliko to može da bude unosan posao video je i od svog tadašnjeg komšije Spire Petrovića, koji je proizvodio i po dva miliona loznih kalemova godišnje, prodajući ih na makedonsko tržište i teritorije Kosova.

"Spira je u svom vlasništvu imao i hektar pod vinogradom, a u podrumu i bačve u koje je skladištio i po 10.000 litara vina. On je bio jedan od retkih poljoprivrednih proizvođača koji je imao završenu srednju poljoprivrednu školu i koji je stečeno znanje obilato koristio u poljoprivrednoj proizvodnji", priča Srba.

Znanjem do kvalitetnih loznih kalemova

Imajući u vidu da do kvalitetnih loznih kalemova može da dođe samo primenom znanja naš sagovornik se stalno trudio da nadogradi postojeće. Otuda je znao za mnoge nedoumice da konsultuje svog komšiju Spiru, ali i svog strica, jednog od najboljih vrtogoških kalemara koji je kalemeći sadnice vinove loze u nekadašnjoj Makedoniji posmatrao kako tamošnji proizvođači rade ovaj posao.

Prvi ozbiljan posao u proizvodnji loznih kalemova ovaj uzorni poljoprivredni proizvođač je odradio kada je na dve godine potpisao ugovor sa tadašnjom firmom "Lozar" iz Titovog Velesa o proizvodnji 15.000 loznih kalemova u saradnji sa još dva domaćinstva iz njegovog sela.

"U to vreme niko od naših proizvođača nije proizvodio podlogu za proizvodnju loznih kalemova pa smo bili prinuđeni da je kupujemo od ove firme, a koju su nam oni kamionom dovozili u selo", kaže naš sagovornik.

On ističe da ovakav oblik saradnje u pojedinim segmentima nije uopšte bio povoljan za proizvođače, a to se pogotovo odnosilo na naplatu preuzete podloge za kalemljenje.

"Oni su nam redovno isporučivali račune za svu podlogu koju smo kalemili bez obzira koliko se kalemova prihvatilo. Takav način saradnje nam nije odgovarao i zbog toga smo ulazili u jednu neravnopravnu borbu sa njima", kaže Srba.

Međutim, i pored svih ovih problema ovaj posao je za njega predstavljao odskočnu dasku jer je uspeo da se kvalitetnim loznim kalemovima nametne kupcima na tržištu juga Srbije, ali i na Kosovu i Makedoniji. Zbog velike potražnje stalno je povećavao i broj proizvedenih loznih kalemova na svom imanju pa je tako u jednom trenutku dostigao cifru od skoro 40.000.

Raspad zemlje poremetio planove

I ko zna dokle bi ovaj poljoprivredni proizvođač dogurao da se devedesetih nije raspala Jugoslavija. Te ratne 1999. propali su mu i proizvedeni lozni kalemovi, a nije mogao ni da pripremi sadni materijal za narednu godinu. Iz ove pretrpljene štete on je izvukao veliku pouku i otada kao nikada pre, pred svaku proizvodnu sezonu analizira tržište i u skladu sa tim planira koliko će loznih kalemova da proizvede.

Poslednjih godina zbog nepredvidive situacije na tržištu celokupnu proizvodnju je sveo na oko 4.000 loznih kalemova. Sa tom cifrom ući će i u ovu proizvodnu sezonu koju će otpočeti krajem ovog meseca skidanjem podloge, a završiti u novembru. Dobar deo proizvedene podloge planira da proda, a ostatak će da kalemi. Izvađenu podlogu, će uz pomoć svoje supruge Gordane, pakovati u snopiće od po sto komada i onako očišćene odložiti u prostoriju gde neće moći da se osuše.

Za to vreme on će iz svog vinograda uzeti neophodne kalemove za kalemljenje koje će pred obavljanje ovog posla potopiti u vodi, baš kao i divlju lozu da navuče neophodnu vlagu za rast budućeg kalema. Ovako okalemljene biljke spakovaće u sanducima zajedno sa piljevinom, politi vodom i odložiti u prostoriju koja se greje.

"U prvih sedam dana tempertura ne sme da bude manja od 30 do 35 Celzijusovih stepeni. Posle toga se ona polako spušta, obavlja provetravanje, da bi se nakon 25 dana otvorili sanduci, skinula piljevina sa kalemljenih biljaka i krenulo sa njihovim parafinisanjem", ističe Srba i naglašava da se na ovaj način obavezno proizvedu željeni kalemovi koji proizvođač može do jeseni, kada ih vadi plugom, bez problema da zaštiti određenim hemijskim sredstvima.

Traže se atohtone sorte grožđa

Svake godine on svojim kupcima ponudi asortiman loznih kalemova sa sortama grožđa koje su tražene na tržištu. Kaže da se uglavnom traže autohtone vinske sorte poput smederevke, župljanke, plovdine, a od stonih kardinal, afusali, hamburg, viktorija, muskat italija.

"Stone sorte uglavnom kupuju Albanci koji dolaze iz Severne Republike Makedonije. Pre neku godinu mi je posle 35 godina ponovo došao jedan Albanac sa namerom da od mene kupi lozu za sadnju. Za razliku od njih Makedonci kupuju mahom vinske sorte", priča Tasić i konstatuje da se vinogradi u njegovom kraju više ne podižu kao nekada, pa je otuda u njegovom selu zamrlo kalemarstvo i proizvodnja loznih kalemova kojom su se nekada bavila dvadeset domaćinstva.

On jedini uspešno brodi u ovom poslu punih 55. godina. I dalje obrađuje svoju zemlju, a ne napušta i vinograd koji se nalazi usred hektara i hektara zaparloženih i neobrađenih komasiranih njiva. To Tasiću koji živi od poljoprivrede pogotovo teško pada, a još više kada mu se neki mlad voćar požali da je prošle godine prodao šljive po 14 dinara za kilogram, odnosno po ceni po kojoj se ovo voće prodavalo i pre dvadeset godina.