Vinogradarstvo u Valjevu - nešto novo ili tradicionalno?

Baviti se vinogradarstvom je za neke hobi i izazov u proizvodnji sopstvenog vina, dok jedan broj ljudi u tome vidi i mogućnost zarade. Prema podacima Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Valjevo, u poslednjih nekoliko godina porastao je broj vinograda koji se sade na porodičnim imanjima i površinama od 10 do 15 ari. 

"Još uvek nije veliki broj onih koji se ozbiljno bave vinogradarstvom, odnosno koji žele da im to bude osnovni prihod. Uglavnom su zasadi na površinama od 10 do 15 ari, jer ljudi žele da im to bude dodatni prihod. Ono što poizvedu vina, jednu količinu prodaju, a jedan deo je za spostvenu upotrebu. Na taj način pokrivaju troškove proizvodnje, eventualno imaju i neku manju zaradu", kaže Jovan Milinković, saradnik za voćarstvo Poljoprivredne i savetodavne stručne službe Valjevo. 

Uz primenu agrotehničkih mera kvalitetno grožđe

Naš sagovornik dodaje i da savete uglavnom traže povratnici na porodična gazdinstva koji žele da se bave vinogradarstvom, ali nemaju nikakvog predznanja, niti iskustva. 

Nakon berbe u vinogradu sledi đubrenje, obrada i malčiranje vinove loze

"Kao savetodavna i stručna služba u obavezi smo da pomognemo svakom proizvođaču, koji ima ili tek planira da podigne vinograd. Potrebno je da ih uputimo kako da što jednostavnije uz primenu agrotehničkih mera dobiju kvalitetno grožđe, a kasnije i vino ukoliko se odluče i za njegovu proizvodnju." 

Početna ulaganja od 10 do 16 hiljada evra

Početna ulaganja u podizanje vinograda nisu mala i prema procenama stručnjaka koštaju između 10 i 16 hiljada evra po hektaru. 

"Ima proizvođača koji su spremni da ulože svoj rad, materijal za stubove pa donekle mogu imati manje izdatke. Za podizanje vinograda mogu se dobiti i podsticajna sredstva od države, pa se pri nabavci sadnog materijala dobija 50 odsto povraćaja. Ukoliko je parcela iznad 200 metara nadmorske visine i ima veći nagib, onda je i taj procenat veći. Za određene stare sorte, kao što su morava, tamnjanika, prokupac, država daje još 100.000 po hektaru", naglašava valjevski savetodavac.  

Celokupan proces podizanja zasada definisan je posebnim pravilnicima, tako da svako ko želi da podigne vinograd zna šta može da očekuje, podseća Milinković i dodaje, da pored početnih ulaganja treba obezbediti negu i zaštitu vinove loze. Određenih troškova ima i ukoliko se proizvođač odluči da pravi i vino. 

Valjevski kraj na istoj geografskoj širini kao i regija Bordo

Pre Drugog svetskog rata pod vinogradima u valjevskom kraju bilo je oko 700 hektara, a gotovo svako domaćinstvo imalo je bar desetak ari pod vinovom lozom. Površine su se počele smanjivati kada su se voćari, pre svega iz ekonomskih razloga, okrenuli se gajenju maline, kupine, šljive.

Velike vrućine negde uništavaju vinogradarstvo, a negde ga pokreću

Zanimljivo je da se valjevski kraj nalazi na potpuno istoj geografskoj širini kao i čuvena francuska regija Bordo. Nadmorska visina je od 200 do 270 metara, padine su osunčane tokom čitavog dana, a zemljište je veoma pogodno za gajenje vinove loze. Uz to, povoljni su i klimatski uslovi, a od sorti najbolje uspevaju sovinjon beli, šardone, traminac, merlo, ali i sorta morava.

U valjevskom kraju ima nekoliko vinarija koje imaju veliku produkciju i kvalitetna vina. Značajno je i da se Valjevo nalazi na Vinskom putu Srbije, a to privlači i goste ne samo iz naše zemlje, već i inostranstva.