Sila: Otporna sorta grožđa koja daje lagano i muskatno vino

Nastala na oglednom polju u Sremskim Karlovcima ukrštanjem šardonea i ružice, sila, po inicijalima prvog autora dr Sime Lazića, čini se da je "rešila" problem osetljivosti šardonea za naše područje baš dodavanjem ružice. To je utisak višegodišnjeg vinogradara i vinara Nemanje Opalića iz "rodnog mesta" sile koju je, pored merloa, kabernea, italijanskog (grašac) i rajnskog rizlinga, uveo pre dve godine u svoje zasade.

Nemanja Opalić: Zrelost grožđa određuje se iskustvom, nije sve kako piše u knjizi

"Ona je nekako suprotnost ovim sortima. Grašac je poprilično robusno, jako vino i može se to reći i za rajnski rizling koji je nešto kiseliji. Sila daje lagana vina, koja su muskatna na ukusu, liče na šardone, ali su pitka, pa mi je trebalo nešto da kontriram ovim sortama", kaže Opalić.

Želi više aromatično i ekstraktnije piće

Sertifikovani sadni materijal uzeo je upravo od Instituta za voćarstvo i vinogradasrtvo u Karlovcima kojim je zadovoljan, jer kako kaže od 1.050 čokota, svega 12 se nije primilo. Prinos po hektaru, može dostići od 18 do 20 tona, u zavisnosti od uzgojnog oblika, što je ubraja u visokorodne i inače pozne sorte. Dobije se oko 13.000 litara šire, odnosno oko 12 do 12,5 hiljada litara vina. Ipak, sremskom proizvođaču nije cilj da dostigne maksimum.

"Onda ako bih koristio rod od dva kilograma po čokotu, to je na 1.000 sadnica oko dve tone na pola hektara, koliko sam ja zasadio. To znači da ja ipak ne idem na njihov maksimalan rod, već na više aromatičniju i ekstraktniju verziju vina sa nešto manje grožđa, ali da bude jače."

Isključivo karlovački uzgojni oblik

Opalić na godišnjem nivou proizvede oko 10.000 litara vina. Međutim, kako je ovo druga godina nove sorte na njegovoj padini, vina će biti tek da se proba.

"Prve godine kad sadiš, formiraš korenov sistem, druge godine se formira stablo, treće formiraš uzgojni oblik s tim da ću ja da formiram karlovački koja je neka varijacija gijovog - jednostruki gijov", otkriva naš sagovornik i dodaje da pošto inače koristi gušću sadnju, nekih 70 cm pravi između biljaka, a međuredno 2,7 metara, mnogo se bolje pokazao karlovački uzgojni oblik.

Vinova loza dobro podnela zimu: Koje načine rezidbe primeniti?

Sastoji se od stabla visine oko 120 cm, čiji je vrh u nivou druge žice. Na njemu se ostavlja po jedan ili dva dugačka luka koji se u proleće povijaju i vezuju za prvu žicu koja je oko 40 cm niža. Ovaj uzgojni oblik se formira tokom pet godina. U prvoj godini se neguju svi izbili lastari i kako rastu, tako se privezuju uz pritku kako bi zadržali pravilan vertikalan rast.

Sila, koja postaje sve popularnija među vinogradarima je otporna na botritis, plamenjaču, pepelnicu, a donekle je osetljiva na smrzavanje. Lokalizovana je za ovo područje i kako dodaje Opalić, iako je napravljena, ta odlika je donekle čini autohtonom sortom.