Povratak seduše

Ne možemo se preterano pohvaliti kada govorimo o zaštiti naših autohtonih sorti vinove loze, ali zato dobre primere treba isticati. Milan Šijački, vinogradar i vinar iz Banoštora, zaslužan je za revitalizaciju i novi život sorte seduše.

Spašavanje sorte seduše

Nije poenta priče da sorta živi samo u kolekcionom zasadu nekog instituta, već da se podignu komercijalni zasadi, da se proizvede grožđe, a potom i vino od nje. A upravo to je Milan Šijački uradio. O seduši kaže:

"Seduša se gajila na Fruškoj gori. Među poslednjima je ostala ovde u Banoštoru. Sreća je bila što je u jednom vinogradu bilo 100 čokota. Vinograd je bio star preko 40 godina. Pre deset godina uzeli smo vioke iz tog vinograda i okalemili podloge. U trećoj godini smo imali prvi rod i pratili smo potencijal sorte".

Izuzetno rodna sorta

Šijački imaju 2.000 čokota seduše koja ima i drugo ime - sremska zelenika crna. Umatičili su jedan vinogradi i počeli proizvodnju vina. Kada je reč o karakteristikama ove sorte, koja daje grožđe za proizvodnju crvenih vina, Milan Šijački kaže da je pre svega reč o izuzetno rodnoj sorti:

"Da bi kod ove sorte dobili kvalitet, moramo da skidamo rod. Tipa je balkanike. Izuzetno je bujna sorta, ima meku lozu, osetljiva je na trulež. Kasno kreće i kasno sazreva. Za razliku od ostalih sorti, nema klasičan šarak. Iz zelene boje, pokoja bobica potamni i na kraju ceo groz promeni boju. Bere se krajem treće početkom četvrte epohe zrenja. Osetljiva je na botritis zato što ima tanku ljusku, a srednje je otporna na plamenjaču i pepelnicu. Kod nje je jako bitna defolijacija. Skidanjem lišća smanjujemo mogućnost za razvoj bolesti. Može da rodi šest kilograma po čokotu, a odstranjivanjem polovine roda, mi smo prinos sveli na tri kilograma. Time smo dobili punoću i boju vina".

Milan Šijački kaže da će zainteresovanim vinogradarima davati plemke kako bi se raširili vinogradi pod sedušom.

Nesvakidašnje vino

Prema rečima domaćina, vino od seduše nema karakteristike poznatih sorti za crvena vina, kaberne frane, kaberne sovinjona ili merloa. Baš je u tome njena karakterističnost. Za proizvodnju vina je zadužena Milanova ćerka, Ivana Šijački Majoroši, koja nam je otkrila njegove karakteristike:

"Mi smo imali mogućnost sa se poslednjih sedam godina 'igramo' sa sedušom. Mikrovinifikacijama smo 'tražili' najbolji tip vina. Prva komercijalna berba je 2016. Vino je lagano, izrazito voćnih karakteristika u početku, pre svega ribizle i višnje, a kasnije se razvijaju takozvane zemljane arome. Po tome se razlikuje od internacionalnih sorti. Vino ima 13,5 % alkohola, umereno je punog tela, ali je u potpunosti harmoničmo. Izuzetno je pitko".

Kada je reč o marketingu ove sorte, Ivana Šijački Majoroši kaže da će seduša biti deo ponude, pre svega za one vinoljupce koji žele da probaju "nešto drugačije".

Rad na klonskoj selekciji seduše

Diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, a magistar zaštite bilja, Bojan Mandić od 2009. godine radi doktorsku disertaciju koja u središtu ima klonsku selekciju seduše. Očekuje da će ove godine Ministarstvo poljoprivrede priznati pet klonova te sorte. Ističe nesebičnu pomoć u ovom poslu mentora prof. dr Nade Korać i direktora Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslava Ivaniševića. Ovim radom na seduši se nastavlja onaj koji je još započeo prof. dr. Dragoslav Milisavljević 60-tih godina prošlog veka.

Foto: Đorđe Simović