Pet najboljih vinograda na svetu

Vinski turizam je izuzetno važan za globalnu, ali i lokalnu ekonomiju - on stvara radna mesta direktno u vinarijama, ali i podstiče posetioce na obilazak čitavim područjem i povećava prihode iz drugih delatnosti. S tim je ciljem Endrju Rid osmislio ideju najboljih svetskih vinarskih odredišta ("World's Best Vineyards") kojom se od 2019. proglašava lista njih sto, širom sveta. 

O vinogradima i vinarijama glasa Akademija koja se sastoji od nešto manje od 500 svetskih stručnjaka za vino i putovanja. Podeljeni su u 22 svetske regije, a svaka ima svoga voditelja i 36 glasača. Najmanje 25 odsto panelista iz svake regije menja se svake godine kako bi se obezbedile nove perspektive. Panel se sastoji od someliera, vinskih novinara, stručnjaka za putovanja i ljubitelja vina koji često putuju. 

Moraju se držati određenih pravila, a neka od njih su, na primer, da članovi akademije glasuju samo za iskustvo u vinogradu i vinariji, a ne za vinara. Takođe, ovi objekti moraju biti otvoreni za javnost, a degustacija vina se ne može obaviti nikako drugačije nego u samoj vinariji, na licu mesta. Strogo se pazi na bilo kakvu mogućnost sukoba interesa. 

Pet najboljih vinograda

I ove je godine izabarno 100 najboljih, a mi vam predstavljamo njih pet: 

1. Antinori nel Chianti Classico (Marchesi Antinori), Italija

Prvo mesto je pripalo "Antinori nel Chianti Classico" (Marchesi Antinori) iz Toskane u Italiji (naslovna fotografija, op.ur.). Porodica Antinori proizvodi vino od 1385. godine. Šest vekova i 26 generacija kasnije stvorena je vinarija koja postavlja standarde za modernu proizvodnju vina. Otvorena je 2012. nakon sedam godina izgradnje, a odlikuje se jedinstvenim dizajnom vinarije na čijem krovu se nalaze vinogradi i Restoran Rinućo 1180 u kome se pripremaju tradicionalna toskanska jela.

Na 4,6 hektara vinograda zasađene su "Chianti Classico", "Sangiovese", a na imanju se uzgajaju tradicionalne lokalne sorte kao što su Kanaiolo, Ciljegiolo, Kolorino, Malvazia Nera i Mamolo, kao i male količine međunarodnog Kabarne Sovinjona i Kaberne Franka.

2.  Bodegas de los Herederos del Marqués de Riscal, Španjolska

Na drugom mestu je španski vinograd "Bodegas de los Herederos del Marqués de Riscal" iz Rioha. Osnovan je 1858. godine, a prva berba je bila 1862. godine. Pokrenuli su trend prekrivanja boca Rioje zlatnom mrežom, a vina ovoga imanja su postala toliko popularna ranog dvadesetog veka da im je bio potreban poseban pečat da bi obezbedili autentičnost.

Markez de Riskal je zaslužan za uvođenje belih vina u obližnju pokrajinu Rueda. Prepoznatljivi su po jedinstvenom hotelu otvorenom 2006. godine u kome se služe vina Rioje i jela Baskije.

3. Montes, Čile

Treće mesto pripalo je čileanskoj Montes u dolini Colčagua kojega su kreirala četvorica prijatelja. Oni su kasnih osamdesetih godina prošlog veka počeli s razvojem vinograda, a sada svoja vina prodaju u više od 100 zemalja. Vinarija je otvorena 2004. i ima tehnologiju gravitacionog toka. 

​ ​

4. VIK, Čile

Na četvrtom je mestu još jedan vinograd iz Čilea, VIK iz doline Kačapoal u podnožju Anda. To je jedna od najnaprednijih, umetničkih i holističkih vinarija na svetu. Nastala je kao vizija norveškog biznismena Aleksa Vika i njegove supruge Keri. Započeli su na 4.500 hektara netaknute zemlje 2004. godine, a sada proizvode mešavine vina od crnog grožđa koje podižu lestvicu kvaliteta južnoameričkih vina i istovremeno hvataju duh vremena u enoturizmu.

5. Šlos Johanisberg, Nemačka

Nemci su zauzeli peto mesto. U vinariji "Schloss Johannisberg" iz Reingoja mogu se pohvaliti zaista dugom tradicijom. Vinogradi su zasađeni 817. godine. U zamku se nalazi najstarija vinarija rizlinga na svetu. Imaju 1.200 godina zapisane istorije i prava su poslastica za enofile. Njihova je vinoteka stara 900 godina, a najstarije vino je iz 1748. godine.

Listu prvih 50 najboljih vinograda potražite putem ovoga linka.