Najstarija vinova loza na svetu - ima više od 400 godina?

U središnjem delu slovenačkog grada Maribora, tačnije u Vojašinskoj ulici nalazi se najstarija vinova loza na svetu koja je kao takva upisana u Ginisovu knjigu rekorda 2004. godine. Reč je o sorti modra kavčina.

Ovaj je čokot poznat pod nazivom "Stara trta", a 1972. godine je njegova starost ustanovljena naučnom metodom inkrementalnog datiranja i brojanja godova što je delo prirodnjaka i profesora Mirka Šoštariča i Lojze Hrčeka. Proveo ih je profesor dr Rihard Erker, dendrolog sa Šumarskog odseka na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani. Na osnovu sondiranja i uz pomoć mikroskopa Erker je tada izbrojio godove i otkrio da je reč o starosti od najmanje 350 godina, ali tačna se nije mogla utvrditi jer je nekoliko centimetara u sredini trsa bilo trulo. 

Dakle, veruje se da je posađena krajem srednjeg veka, kada su Maribor opsedali Turci. Preživela je sve žestoke borbe između osvajača i branilaca grada, jer je Kuća stare trte na kojoj se nalazi i dan danas, bila deo gradskih zidina. Ona je sada pretvorena u vrsnu vinoteku i muzej vina. U njenu čast u tom se gradu odvijaju i razne manifestacija za vreme njenog orezivanja, Martinja, a Festival Stare trte jedan je od najvažnijih vinskih i kulinarskih događaja u toj regiji. Osim toga, ova loza ima i svoju himnu.

Ovaj čokot prosečno rodi sa 100 do 150 grozdova sa prinosom od 33 do 55 kg. Oni najveći zabeleženi su 1991. godine kada je ubrano 180 grozdova teških 67 kg, a najteži je iznosio jedan kilogram. Od ovoga grožđa Fakultet za poljoprivredu i nauku o biosistemu Univerziteta u Mariboru godišnje proizvede oko 30 litara vina.

Pretežno uzgajaju bele sorte

Vino i vinogradarstvo deo su tradicije i kulture Slovenije kao mediteranske i evropske vinorodne zemlje. Primorska regija ima tipične sorte za proizvodnju vina refošk, merlot, malvazije i rebula. U Podravskoj se većinom uzgajaju bele sorte rajnski i laški rizling, zatim šipon, sovinjon kao i aromatična vina traminac i muskat. Savinjska regija je najpoznatije po frankovki i modroj kavčini. Osim toga u toj se zemlji proizvodi poznata metliška crnina, belokranjec, bizeljčan te cviček.

Tamo je ukupno 15.549 hektara pod vinovom lozom, a prosečna površina vinograda po gazdinstvu je oko pola hektara. Godišnje se proizvede 105.035 tona grožđa, od čega je 70 odsto belih sorti.

Što se tiče vina, njega proizvedu u količini od 74 miliona litara, a samoodrživi su za 96 odsto. Izvoz se procenjuje na 15,7 miliona, a najviše izvoze u SAD, Hrvatsku i Italiju. Uvoze oko 11,8 miliona litara, a najviše ovog proizvoda dolazi iz Italije, Makedonije i Francuske.