Izba Jovanović: Klasika u vinogradu

Ivan Jovanović sa suprugom Andrianom već deset godina radi u muzičkoj školi "Stevan Hristić" u selu Stanišor kod Gnjilana. U struci nisu mogli da nađu posao u Nišu i čim se ukazala prilika za posao na Kosovu - prihvatili su je. Inače, što se tiče samog posla na Kosovu, Jovanović kaže da su u početku zaista radili više u šupama nego li u učionicama, vrlo često bez struje. Danas je to drugačije, podignuta je nova škola, uslovi za rad su bolji, ali neizvesnost je i dalje prisutna. Jedinstvena je priča kako su od klasike iz učionice stigli do klasike u vinogradu - Izbe Jovanović.

Velepolje - mala Toskana

U trenucima predaha između časova, Jovanović je čitao vinske časopise. Kaže da je stalno razmišljao o tome da njegovo Velepolje nedaleko od Niša može da postane mala Toskana ili Istra. Uz časopise, prve savete je dobio od legendarnog Mije Radovanovića, koji ceo život provodi u poslu sa vinom. Nakon toga uslediće konsultacije sa Kostom Botunjcem iz Župe, za koga kaže da im je mentor u poslu. Po Kostinom savetu u proleće 2011. godine su zasadili prvi hektar vinograda, a sledećeg proleća još pola hektara. Prvu berbu su imali 2014. godine.

Zašto merlo?

Vinograd se podiže na period od više decenija. Reč je o značajnoj investiciji i od izuzetnog značaja je odabrati sortu koja će u datom lokalitetu dati najbolji kvalitet grožđa i vina. Zanimljivo je kako se Jovanović odlučio da u vinograde zasadi isključivo sortu merlo.

"Čitajući o velikim vinima u vinskim časopisima o šato petrusu (Château Pétrus - najskuplje vino iz Bordoa, pravi se od najmanje 95% merloa, pr. autora), vidite da su vinogradi podignuti na glinovitom zemljištu prožetim krečnjakom. Na parcelama koje sam nasledio od oca dominira smonica. S obzirom na to da je okolina Niša vrlo topla, zaključili smo da je merlo najbolje rešenje od crvenih sorti. Znali smo da hoćemo crvenu sortu, samo nismo znali koju.  Smonica zadržava vlagu, a imamo toplu klimu, sveže noći sa Ozrena. Onda je merlo bio jedini izbor", objašnjava Ivan.

Crveno vino se pravi u vinogradu

Ivan Jovanović kaže da se trude da svaki grozd u vinogradu dovedu do savršenstva i da je to osnovna pretpostavka za kvalitetno vino: "Svaki grozd mora da bude provetren i dobro osunčan. Ne smemo da imamo prevelik rod, i sve poslove moramo da uradimo na vreme. A potom dolazi vrlo ozbiljan posao u podrumu. Po savetu Koste Botunjca, radimo sa autohtonim kvascima, ne upotrebljavamo selekcionisane. U septembru i oktobru po ceo dan smo prisutni što u vinogradu, što u podrumu".

Jovanovići na 1,5 ha imaju 6,5-7.000 čokota i proizvedu 10 t grožđa. Dakle po čokotu imaju prinos do 1,5 kilogram grožđa. Godišnje proizvedu 6-6.500 litara vina koje nakon odležavanja u hrastovim buradima pretoče u 8.000 boca. Kada je reč o buradima, domaćin je odlučio da da prednost srpskom u odnosu na francuski, slavonski ili američki hrast, kapaciteta 300 litara. Posle su kupili i klasičan barik od 225 litara.

Prodaja i naplata

Koliko god umeća je potrebno vinogradarima da proizvedu grožđe, a potom i vino, toliko im je znanja i veštine potrebno i u plasmanu. I najvažnije - naplati.  "Taj prvi rod iz 2014. godine, gotovo 90% smo prodali u Nišu. Tek sa 2015. smo počeli da prodajemo u Beogradu. Tržište jeste surovo, ali imamo tu sreću da su nas ljudi prepoznali sa merloom. Sada nastupa iskušenje. Jedna je stvar prodati 2-3.000 litara vina, ali sada po berbi imamo 8.000 boca. Videćemo. Od skora imamo svog distributera u Beogradu. Za sada nismo imali većih problema sa naplatom", deli svoje iskustvo ovaj vinar.

Iako su Jovanovići jedini koji u Velepolju imaju vinograde i vinski podrum, ovo selo je u prošlosti bili poznato po tome što su mnoge kuće imale svoj vinograd kao i svoj podrum - izbu. Svakako bi bilo dobro da stanovnici ovog sela iskoriste jedinstven teroar, kao što su to uradili Jovanovići - poentirajući sa jednim od najboljih merloa napravljenih u Srbiji.