Istorijsko nasleđe "mamac" za vinskog turistu

Važni putevi, kroz istoriju, zadržavaju manje-više iste pravce, ali se razlikuju po udobnosti za putovanje. Prvo je bio Via Militaris, rimski vojni put. Potom je Stambol i Beč povezivao Carigradski drum, kojim su polako gegali brojni trgovački karavani. Danas je to trasa autoputa Beograd - Niš. Kakve to veze ima sa vinom? Brojne. A da bi bilo vidljivo, angažuje se Mirjana Maksimović, predsednica udruženja "Žene i vino".

Carigradski drum kao kopča za vinski turizam

Ideja Mirjane Maksimović je da projektom "Carigradski vinski drum", kao specifičnom vidu vinskog turizma, budu obuhvaćene sve vinarije na toj deonici.

"Kako vinski turizam ne podrazumeva samo vino, ovim projektom će biti promovisane i sve kulturne, istorijske, arheološke, privredne i sve druge znamenitosti. Naime, pored desetine vinarija do kojih se stiže upravo ovim putem, tu je i Viminacijum, najveće arheološko nalazište u Evropi, brojne crkve i manastiri, palanke, utvrđenja, česme i izvori lekovitih voda, banjе. Ako pođemo od toga da prosečni vinski turista na svaki potrošeni evro za vino, potroši još pet evra na neku od pratećih aktivnosti - smeštaj, hranu, kulturno-istorijske znamenitosti,  da se zaključiti da tako sveobuhvatan vinski put zaslužuje pažnju", kaže Maksimovićeva.

A da istorije za izbirljivog vinskog turistu neće nedostajati, potvrđuju i činjenice da su istim putem Ćirilo i Metodije doneli pismenost i hrišćanstvo, Turci pošli u osvajanje Evrope, a pre svih njih, Rimljani doneli sadnice vinove loze na Balkan.

Potpuni hedonistički ugođaj u maloj vinariji Čaša vina i priča

Na Carigradskom vinskom drumu, između ostalih, nalazi se Izba Jovanović o kojoj smo nedavno pisali, ali i mala vinarija Čaša vina i priča. Ova hedonistička oaza nalazi se u selu Pretrkovcu u opštini Ražanj. U toj vinariji su se odlučili da će svaka berba biti "nova priča". Zanimljivo je da se vlasnik vinarije Dušan Drenić odlučio da posadi sortu panonija, koja je stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Prema dostupnim podacima, ovo je najjužniji zasad pod ovom sortom, a vino se i te kako razlikuje od onog koje ova sorta daje u Vojvodini.

"Pošto se vinarija zove Čaša vina i priča, prvo vino koje smo proizveli smo nazvali Prva priča. To je arhivsko vino i može se probati samo u vinariji. Vino sa kojim smo izašli pred vinsku publiku je Druga priča i Treća priča, jer smatramo da je svaka godina priča za sebe, odnosno da svaka vinarska godina ima sopstveni identitet", kaže Drenić.

Zaboravljena kujundžuša i prokupac iz 1915. godine

Pod etiketom "Četvrta priča" nalazi se izuzetan, mirisan, merlo iz 2017. godine. U ovoj vinariji proizvode vino i od gotovo zaboravljene sorte kujundžuša. Veruje se da je poreklom iz Turske, ali se može pronaći u Hercegovini i dalmatinskom zaleđu. Dalje, "Peti poziv" je prokupac iz, verovali ili ne, vinograda koji je zasađen 1915.

"Sasvim slučajno smo došli do tog vinograda, udaljenog 20 kilometara od vinarije. Bilo mi je čudno da su čokoti prokupca iz te godine još živi. Taj vinograd je dao 250 kilograma grožđa, ali smo napravili prokupac koji se, definitivno, razlikuje od svih ostalih na našem tržištu. Na naše raspitivanje da li je taj vinograd posađen baš 1915. godine, pošto znamo da je tada gro muškog stanovništva izbeglo preko Albanije, dobili smo odgovor da je vinograd podigao petopozivac. I tako je vino dobilo ime", kaže Drenić.

Naši domaćini se nadaju da će priče "ići" do 101 i više, ali mi smo se uverili i u nešto drugo. Tek u originalnom ambijentu, uz tradicionalnu hranu kao što su posne pihtije od boba kao i červiš, piletina u specijalnom sosu, vina iz ove vinarije dolaze do punog izražaja.

Male vinarije za afirmaciju vinogradarstva

Inače Čaša vina i priča je član udruženja Male vinarije. Ciljevi udruženja su: unapređivanje proizvodnih procesa u proizvodnji vina, edukacija građana o radu malih vinarija, promocija rada malih vinarija u štampanim i elektronskim medijima, organizovanje aktivnosti na rehabilitaciji starih zasada vinograda, kao i javno zalaganje za promenu navika u pogledu korišćenja i čuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine Ražanjskog vinogorja.

A da grožđe sa ove rute ima potencijala da da velika vina, govori i činjenica da je Carigradskim drumom 1433. godine, putovao je i francuski putopisac Brentrandron de la Brokijer. U njegovom putopisu koji nosi naziv "Put preko mora" ostalo je zabeleženo da su "trenutno srpska vina bolja od francuskih".

Mirjana Maksimović nastavlja realizaciju projekta "Carigradski vinski drum" i poziva zainteresovane vinare da se priključe. Svakako su dobrodošli i predlozi, ideje, sugestije, informacije o turističkoj ponudi koje mogu doprineti afirmaciji projekta.