Živa ograda: Koje vrste je najbolje posaditi?

Kada želimo da zaštitimo dvorište od tuđih pogleda, idealno je da posadimo živu ogradu. Na raspolaganju nam je veliki broj vrsta, sorti i hibrida koji će uljepšati svaki prostor, a razlikuju se po bujnosti, brzini rasta, veličini, obliku i boji listova, cvetova. Šta ćemo odabrati, zavisi od prostora, vizuelnog efekta koji želimo da postignemo, zemljišta, osvetljenosti.

Prvenstveno treba voditi računa o rastojanju između sadnica, visini biljaka. One svojom visinom i bujnošću ne smeju da ometaju saobraćaj, preglednost saobraćajnica, infrastrukturu, ne smeju da budu izvor problema sa komšijama. Sadnice koje kupujemo mogu biti u kontejnerima, u kesama ili golog korenja.

Zimzelene ili listopadne vrste

Sve vrste žive ograde možemo podeliti na listopadne i zimzelene, a odabraćemo ih u zavisnosti od naših potreba. Ukoliko želimo da nas živa ograda štiti tokom cele godine, naš izbor biće fitonija, ligustrum, kleka, lovor višnja, tisa. Od listopadnih vrsta možemo odabrati berberis, hortenziju, grab.

Fitonija

Fitonija je izuzetno dekorativna zimzelena vrsta koja brzo raste. Ukoliko vam je potrebna gusta zaštita, fitonija je idealan odabir. Veoma se lako uzgaja, nije zahtevna biljna vrsta, ima dekorativne, crvene listove. Lako se održava. Najbolje je posaditi tokom jeseni na razmak od 70 cm. Veličina sadne jame treba odgovarati veličini saksije u kojoj se nalazi sadnica, odnosno veličini korenove bale kada su u pitanju one sa korenom u kesi. Prilikom kopanja sadne jame dno dodatno usitnite lopatom kako bi biljka imala propusno zemljište za razvoj i kako bi se lako mogao ocediti višak vode iz zone korena.

Ukoliko je sadimo u siromašno zemljište, potrebno je dodati đubrivo koje će dati hranu biljci. Posle sadnje zemljište oko sadnice izgaziti kako bi se ostvario što bolji kontakt između korena i zemlje. Biljke koje se tokom vegetacije zalivaju i prihranjuju mogu imati prirast i preko jednog metra. Kako bi fitonija imala gustu krošnju, potrebno ju je redovno orezivati.

Ligustrum

Ligustrum ili kalina je još jedna veoma populana vrsta. Brzo raste, a može da naraste do tri metra. Voli osunčana mesta, ali dobro uspeva u polusenci. Cveta tokom leta, u periodu jun - jul. Cvetovi su mali, sakupljeni u cvasti, imaju lep miris. Veoma dobro podnosi niske temperature. Za gušću živu ogradu može da se posadi u cik-cak formi i to na razmak od 20 cm, a na jedan metar dužne dolazi 10 sadnica. Ako želite gustu živicu, nakon sadnje ih prikratite na visinu od 20 cm.

Lovor višnja

Danas su stvorene brojne sorte i hibridi lovor višnje. Osim klasične, zelene (poput one na naslovnoj fotografiji), veoma su popularne šarenolisna i cvetna lovor višnja. Ove vrste formiraju veoma kompaktnu živu ogradu. Veoma dobro podnose gradske uslove. Zelena lovor višnja odlično podnosi senku i rezidbu.

Oblikovanje žive ograde i rezidba cvetnih ukrasnih grmova

Šarenolisna se odlikuje bržim rastom, brže formira ogradu. Njeni listovi su veći, a veoma su dekorativni zbog svoje obojenosti.

Cvetna se odlikuje veoma lepim cvetovima koji cvetaju u maju i junu. Veoma je otporna. Ona dostiže nižu visinu od obične, zelene i šarenolisne.

Osim ovih vrsta odličan izbor zimzelenih vrsta su kleka i tisa. Kleka može da formira ograde visine oko četiri metra, dok tisa raste sporije i pogodnija je za niske žive ograde.

Grab

Kao živa ograda grab odlično podnosi rezidbu i formiranje oblika. Njegova prednost nad ostalim listopadnim vrstama je što dugo zadržava lišće, čak i kad se osuše, listovi ostaju na biljkama. Najbolje je da ga posadite u kasnu jesen, kada je opalo lišće i sadnica je u fazi mirovanja, ili u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Sadi se u jednom redu, ali gusto na udaljenost od 20 cm. Može da naraste oko tri metra.

Berberis

Ukoliko želite gustu, neprobojnu živu ogradu, berberis je najbolji izbor. Ova vrsta se odlikuje prelepom crvenom bojom listova. Cvetovi su žuti. Formira gustu živicu. Grančice berberisa imaju trnje pa ga nije preporučljiv ukoliko imate malu decu. Može da naraste do 1,5 m visine. Odlično podnosi rezidbu.

Vatreni grm

Vatreni grm ili pirokanta je za sve one koji žele ogradu s oštrim trnjem, a koja je dekorativna. Cveta tokom maja, dok su jesen i zima rezervisani za bobičaste plodove intenzivno narandžaste ili crvene boje. Na jednom metru sade se do tri biljke. Raste umereno brzo i može da naraste do dva metra.